U ritmu preferansa
Zapaženi učesnik nove serije kviza “Milioner”, profesor fizičkog vaspitanja u penziji Nebojša Vlajić reče kako pravila preferansa prenosi u svoj svakodnevni život. I dodade da je “preferans pre svega džentlmenska igra, jer uvek dvojica igraju protiv jednog po određenim pravilima, koja ne vređaju onoga koji vodi igru”.
Pre više od četrdeset godina u “Ježu” je objavljena moja priča “U ritmu preferansa”, u kojoj sam objasnio zašto su neka osnovna pravila te sjajne igre važna u svakodnevnom životu. Od “nikad adut – nikad platka” (uvek vredi sačuvati neku svoju prednost) do pomalo lascivnog “ne jaši se adutska dama” (ne gledaj u tuđe žene, posebno ne one koje viđaju sa jačima i moćnijima)…
Sledbenici Koste Cukića uvažavaju i neka druga pravila. Na primer: ”Ko ne zna šta će – igra sans”. Ako niko ne zna čime se bavite, kažite da radite ili pripremate nešto važno i značajno.
Taktika ”Kroz makaze – sitnom” koristi ako vas ugrožavaju sprege između kolega, komšija, rođaka… Dovoljno je da pustite kakvu sitnu ”buvu” između njih, pa da od ”makaza” ne ostane ništa.
Pomaže i pravilo: ”Ne igra se betl između dve igre”. Ništa dobro ne može da ispadne po vas, kad se vaši protivnici podele oko nekog pitanja.
Ovu priču objavio sam deceniju i po pre nego što sam u redakciji “Vremena” upoznao jednog od najboljih interpretatora navedenih pravila, gospođu Sešku Stanojlović. Da sam je poznavao kad sam pisao pomenuti tekst, verovatno bih pomenuo i njen doprinos opštoj teoriji preferansa.
Njene su antologijske izreke: ”Dug je put do kuće” (dobitka), ”Uvek možeš da kažeš dva” i ”Sve je prolazno, samo je supa večna” (važno je učestvovati), ali i ”Krčag ide na vodu dok se ne razbije”…
Nije svaki rizik isplativ, ali je zato igra daleko zanimljivija!
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
