Kralj džungle u mišjoj rupi Prvo da javim mojim prijateljima Cvijetinu Milivojeviću i Peđi Karasoviću, zadnja pošta Agencija “Pragma”, da ove godine, zbog porodičnih obaveza, neću moći da pođem sa njima do “slobodne teritorije”, na uobičajeno avgustovsko druženje beogradskih novinara sa predstavnicima Čajetine. Baš tim rečima – “slobodna [...]
Prst je naš! Kad su počela prva okupljanja uplašenih, zabrinutih i ozlojeđenih dobih i pristojnih ljudi, užasnutih masovnim zločinima u školi “Vladislav Ribnikar” i dan kasnije u Duboni i Malom Orašju kod Mladenovca, većina prisutnih je reagovala srcem. Nisu bili važni ni brojevi, ni formalni pozivi, pa ni [...]
Piše Ivan Mrđen: Tako je govorio Srđan Radulović Već godinama, početkom avgusta imamo manje više iste političko-scenske igrokaze, sa istim glavnim akterima... Menjaju se samo mesta, specijalni efekti i broj godišnjice „Oluje“, kad je u leto 1995. godine iz Hrvatske proterano više od 200.000 njenih građana srpske nacionalnosti. [...]
Dvadeset godina za bacanje Pisao sam juče o mom uređivanju raznih novina, pa pomenuh i „Blic nedelje“, u kome sam od septembra 1999. do kraja 2001. bio pomoćnik Momčilu Petroviću, da bih od početka 2002. godine samostalno pripremio više od 80 nedeljnih izdanja. Poslednji 27. jula 2003. godine, [...]
Milovan Brkić nije Lari Flint Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji saopštio je pre tri dana da ih je advokat Milovana Brkića, glavnog i odgovornog urednika magazine “Tabloid”, obavestio kako je zdravstveno stanje njegovog klijenta kritično, pošto je pre dva meseca započeo štrajk glađu u zatvoru. „Helsinški [...]
I tako hiljadu puta... U ponedeljak, poslednjeg dana jula ove 2023. godine, na portalu Nova.rs objavljen je moj hiljaditi (i brojkom: 1.000) komentar. Ruku na srce, možda ih je nešto manje, jer u rezultate pretrage kad se ukuca „Ivan Mrđen“ ulazi lep tekst koji je svojevremeno napisao kolega [...]
“Pazi tako da ostanem nevina” Bio. Šetao. Deset od trinaest, što možda nije za status “prvoborca”, ali sa mojim godinama, kilogramima i bolesnim kukovima biće dovoljno makar za neku “spomenicu”. Kao svedoka navešću mog prijatelja Jocu, konobara iz “Male Slavije”, do koje sam se nekako dogegao u subotu [...]
