Manje poznati detalji
Rođen 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
Iz mog ugla
DNEVNI KOMENTARI OD SAD I NA NOVA.RS
Subota 19. jun
Dobra vest sa Avale Dobra vest je da se grupi “Dr Petra Đukića za predsednika ili за председника др Петра Ђукића“ (treba tako, na oba pisma) ovih dana pridružio jubilarni 300. član. Ne ide baš „olako obećanom brzinom“, koju sam, prizivajući nekakve matematičke progresije, najavio početkom maja kad je grupa [...]
Petak 18. jun
Normalan – kako to nemoralno zvuči Kao i obično, posle svakog dramatičnog obraćanja predsednika svega ovoga naciji, ostane neka priča, neki detalj, najčešća neka neumesnost (kao pre dva dana sa opanjkavanjem preminule članice Saveta za borbu protiv kurupcije Jelisavete Vasilić), oko koje se razmenjuju uvrede po društvenim mrežama. [...]
Četvrtak 17. jun
Redovi naših mangupa... Hapšenje predsednika beogradske opštine Palilula Aleksandra Jovičića (uglavnom očekivano, posle prozivki na zatvorenim sednicama vrha stranke, „Stefanovićev čovek“, protivio se priključenju Šapićevog SPAS-a, informativni razgovor sa njegovim „žutim“ prethodnikom...) ponovo je u naslove po medijima i društvenim mrežama vratilo čuvenu sintagmu o „mangupima u našim [...]
Knjiga u prodaji
„Prometej“ iz Novog Sada objavio je roman „Koverat Ane Zonai“, prvenac beogradskog novinara Ivana Mrđena.
„U širokom razmahu raspisana, sva u gvaš bojama dramske zbilje, saga o kovertiranim pismima Ane Zonai miriše na zemlju zaoranu ljudskim sudbinama.”
Uskoro
Nekim romanima možda i nije suđeno da budu objavljeni u čvrstim koricama… Nekim pričama, međutim, ništa ne može da stane na put… O životu moje majke Ane Zonai godinama sam više pričao nego što sam pisao… Ovo je pokušaj da pričanje i pisanje povežem u nešto što će od slušalaca napraviti čitaoce i gledaoce…
Blog
Hronika moga nestajanja
Koje si godište?
Malo, malo, pa po društvenim mrežama pročitam nečiji odgovor na pitanje koje je ranije bilo neumesno postavljati bilo kome, o ženama i da ne govorim. Ruku na srce, niko i ne pita nikog „koje [...]
Pjević i Balašević putuju na nebo
U petak 19. februara leta gospodnjeg dvadesetdvadesetprvog, moj prijatelj Predrag Pjević se i sam iznenadio, kad je shvatio da se nalazi u čistom i mirisnom kupeu, a da prethodno nije video ni voz, ni tablu [...]
Venčanja i ostale torte
Znate kako kažu za udavače, nešto novo, nešto staro, nešto plavo i [...]
Vasilije Vasa Radović
Govor koji sam napisao, ali ga je na groblju Lešće pročitao naš [...]
Na njihovom skeneru
Voz koji se vrti u krug
Ivan Mrđen godinama piše o krugu gde narod, u nedostatku drugih informacija, veruje onima koje su mu na raspolaganju. U Srbiji koja je ponovo svoje medijske, političke i moralne koordinate uspostavila anticipirajući vođine želje, to je hrabrost! Ali i nije: Mrđen, zapravo, već godinama piše o jednom te istom vozu koji srlja u provaliju; mašinovođi koji ne zna da vozi; putnicima koji zbunjeno pokušavaju da se nabiju u poslednji vagon odlažući sunovrat: i biva brzina voza jača ili slabija, menjaju se putnici i mašinovođe, poneki soler možda iskoči iz kompozicije ali taj voz, gle čuda, nepromenjivo se vrti u krug! I dalje! Opet!