Pogled iz gondole
Konačno sam doživeo da se na pravi način provozom zlatiborskom gondolom. Učinio sam to krajem avgusta prošle godine sa kolegama koji zbog zalaganja za realizaciju ovog projekta sebe smatraju „prvoborcima“, ali je tada padala kiša i uglavnom su se duž trase duge 8.950 metara smenjivali magla i oblaci.
Vožnja gondolom po lepom sunčanom danu je prilika da sa visine vidite zlatiborsko juče, danas i sutra. Nešto poput čuvenog Dubai Frejma, gde vam dok se penjete na visinu od 150 metara, vizueliziju kako je ova sad svetska metropola izgledala u ne tako dalekoj prošlosti, na gornjoj platformi vidite grad kao na dlanu, a u suprotnom pravcu su predstavljeni najznačajniji projekti budućnosti.
Tokom polučasovne vožnje najisplativijom investicijom u srpski turizam sličan doživljaj nude predeli netaknutih borovih šuma i pašnjaka, što u nekim idealizovanim predstavama i uspomenama predstavlja „stari, dobri Zlatibor“. Najjači utisak je, međutim, pogled na centar Zlatibora, koji je i dalje veliko gradilište, na sve strane kranovi i višespratnice…
Ono što se šetnjom oko jezera koje je u međuvremenu pretvoreno u atraktivnu fontanu samo naslućuje sa visine deluje zabrinjavajuće. Nekontrolisana gradnja na tom prostoru je posledica niza faktora, od neusaglašenosti republičkih i lokalnih propisa i ovlašćenja do bahatosti najvećeg broja investitora. Praksa da se gradi bez dozvole a posle preko legalizacije dobije na poklon infrastruktura koju je neko drugi platio rezulturala je pretvaranjem najužeg centra u gomilu građevina, koje, ma kako neke imale zanimljiva arhitektonska i dizajnerska rešenja – sve zajedno nude neveselu sliku za buduće razglednice.
Možda i zbog toga se „Grad na planini“ sve češće pominje kao razvojni koncept. Pa, ko voli…
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
