Viđen za Ivanjicu
Ovih dana je SOS kanal emitovao epizodu emisije “Zašto volim Crvenu zvezdu/Partizan”, u kojoj sam na ista pitanja odgovarao sa “kolegom”, sa kojim u životu nisam podelio ni jedan jedini stav po bilo kom pitanju (Milorad Komrakov). A sad smo složili oko toga da u ovom trenutku “u rupi” duvaju mnogo prijatniji vetrovi nego “na brdu”.
To je na svoj način, pomalo i cinično, jer je takav čovek, ovih dana rekao gensek crveno-belih Zvezdan Terzić: “Ono što se dešava u Partizanu i oko kluba je jako tužno… Nisam pristalica floskule iz stare Jugoslavije da nema jake Zvezde bez jakog Partizana. Eto, ima! Zvezda je toliko otišla iznad Partizana da bi i najboljim ljudima, ako danas dođu tamo, bilo potrebno pet do deset godina da isprave sve greške.”
Gledao sam preksinoć upisivanje AEK-a iz Larnake u “gigante evropskog fudbala”, gde su već Šamrok, Petah Tikva, Augsburg i, of course, Fljamurtari, sa velikim “partizanovcem” Jocom Šijačkim, a on mi posle utakmice rekao: “Mnogo smo propali. Evo, već pola sata niko me ne zeza!”
Kolega Dragiša Kovačević bi rekao da je “pravim ljubiteljima fudbala zaista žao zbog svega što se dešava Partizanu”, na šta treba dodati poznatu misao Gorčina Stojanovića da se “utakmice ne dobijaju na terenu, nego u klupskim prostorijama”.
“Sad je moja Ivanjica čuvena i po tome, što je to jedino mesto gde Partizan može da pobedi”, našalio se juče i moj prijatelj Milan Ocokoljić, aludirajući na žalosnu činjenicu da crno-beli osim Javora nisu nikog pobedili već skoro dva meseca.
Ako su od one polurečenice “viđen za Ivanjicu” tamo godinama pravili festival humora i dobrog raspoloženja, od ovoga što se zbiva u Humskoj mogao bi da se napravi kompletan program ovogodišnje “Nušićijade”. Koja se, na žalost, polako pretvara u još jedan letnji muzičko-tezgaroški sajam…
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
