Moderna vremena
„Čim sam ustala popila sam kardiopirin, za svaki slučaj, ako je planirala srčka danas da me opali. Jedan magnezijum direkt, da me ne ’vataju grčevi. Zatim diklofen duo, ako će leđa da me zabole. Onda kafetin, otkud znam šta namerava migrena…
Zatim vitamini, B12 za pamćenje, C jer neću stići da kupim voće, a D jer nisam stigla da se sunčam. Popih i ferveks da se sačuvam, otkud znam vladaju virusi… Pa ’mezimče’ za varenje, pošto je za ručak gulaš od juče, a bromozepam da se pripremim, daleko je veče, ko zna koja će budala da me iznervira…
A lineks za svaki slučaj, da od svega toga ne dobijem proliv. I sad lepo čaj od majčine dušice da se opustim i počnem dan kao prava žena bez problema.“
Moderna vremena, reći će mnogi na ovu objavu koja već duže vreme kruži društvenim mrežama. Moj komentar je malo ličniji, za farmaceutsku industriju nema zime! To, međutim, nije zbog činjenice da moja Mira i ja svakodnevno uzimamo „sedam od deset“ pobrojanih medikamenata.
Juče se navršilo devet godina od kako su se u Australiju preselile naša najstarija ćerka Milena i unuke Tamara i Ana. Bez ičije pomoći (uz podršku i ohrabrivanja njenog supruga Kamerona), samo svojim radom i pameću, gospođa Mrđen Read je „tamo dole“ dogurala do zvanja, koje u originalu glasi: National Supply Chain Optimisation Manager at Australian Pharmaceutical Industries (API). U prevodu: Nacionalni menadžer za optimizaciju lanca nabavke u Australijskoj farmaceutskoj industriji!
Nekima bi sve bilo mnogo jasnije da se pohvalim kolika je njena godišnja plata (bez bonusa, of course), ali to su već lične i porodične stvari. Zato mi je još draži komentar mog drugara Saleta Juričića, apotekara iz Lazarevca, koji je kad sam mu sve ovo ispričao, odgovorio na engleskom:
Wow!
* * *
Na slici: Milena Mrđen Read sa suprugom Kameronom i ćerkama Tamarom i Anom, na dan prijema australijskog državljanstva
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
