„Dado“ Hegenberger
Moj prijatelj Gojko Radanović, Sarajlija koji već godinama živi u Novom Sadu, sve duže izbiva u Velikom Gradištu, odakle se hvali organskim proizvodima iz svoje bašte, ali i ne propušta da čestita Bajram prijateljima rasutim širom sveta. I sve druge praznike, of course.
Brižan kakav jeste, upitao me je nedavno šta se zbiva sa sarajevskom urbanom legendom Miroslavom „Dadom“ Hegenbergerom, koji je pre desetak meseci naprasno prestao da se javlja po društvenim mrežama ili mejlovima šalje duhovita zapažanja o životu u Kanadi (zadnja pošta Burlington), gde sa suprugom Vojnom i sinovima Markom i Nikolom živi više od dve decenije. I o svim drugim državama iz naših prethodnih života, razume se.
Zahvaljujući „Dadinoj“ rodici Željki Stantić (koja još živi u gradu na Miljacki) uspostavili smo kontakt, saznali da su svi naši „kanaderi“ živi i zdravi (koliko se može u ova vremena, s obzirom da su oboje starijih teško podneli koronu), da prinova, na žalost, nema (ne računa se cuko), tako da će moj nastariji prijatelj danas proslaviti 78. rođendan u tradicionalnom krugu svoje porodice.
Što neće biti šire publikovano, iz prostog razloga što „Dado“ već duže vreme nema kompjuter, a na telefon „ume samo da se javi“… Za njegov 75. rođendan, napisao sam da kad ispričam nešto smešno moji ukućani, od Zvezdare do Jare, odmah pitaju “je l’ ti to Dado poslao”.
Što bi rek’o Šerbedžija u onoj pesmi o Ines, “znam da će još biti mladosti, ali ne više ovakve (…), ja neću imati s kim ostati mlad ako svi ostarite”. Tamo gde su tri tačke stoji “u prosjeku 1938”, ali mislim da naša godišta nisu važna, kao činjenica da me “Dado”, bez obzira koliko je daleko, čuva od narednog stiha koji kaže “sam sam na ovoj obali, koju ste napustili i predali bezvoljno”.
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
