Nevidljivi neprijatelj
“Svake godine dođe avgust i eto nam opet ‘Oluje’. Kao što su i tih godina pred poštom vikali ‘mi ćemo, mi ćemo’, tako i sad skupljaju poene i prave sebi promociju. Opet te neko pravi budalom i priča ti ‘još malo ima do mosta’… Ako ovi slave, prave paradu, ovi proglašavaju dan žalosti… Šta meni znači da se proglasi dan žalosti? Šta? Ja sam sve svoje ožalila.”
Ovo potresno svedočenje Vesne Rudić devojačko Milakara, rođene 1966. na Baniji, gde je je živela do avgusta 1995. godine, ni ovog avgusta neće biti nikome interesantno. Zbog nje i svih stradalnika “Oluje” niti se prave parade, niti se busa u junačke grudi po busijama…
I jedno i drugo dobro dođe samo trgovcima naoružanja. Po analizi Međunarodnog instituta za istraživanje mira SIPRI iz Stokholma, Srbija je poslednjih godina potrošila više novca na odbranu nego svih ostalih pet zemalja Zapadnog Balkana zajedno.
Protiv kog neprijatelja se Srbija naoružava? Za koji scenario se sprema? Odgovori poznatog nemačkog novinara i pisca Mihaela Martensa su više nego poražavajući. “Najopasniji neprijatelj srpske vojske nije na Kosovu, već se krije u samoj Srbiji, a to je – demografija!”
“Dramatični pad broja stanovnika u Srbiji još je uočljiviji u vojsci nego u drugim oblastima društva. Srbiji nedostaju borbeni piloti, a nedostaje i tenkovske posade. Kakva je korist vojsci od gomile sjajnih novih sistema naoružanja ako nema dovoljno obučenih oficira da njima upravljaju”, zaključio je Martens.
Naučni savetnik u Institutu za društvene nauke Vladimir Nikitović izjavio je da je “regionalna depopulacija naš najveći demografski problem”, napominjući da “neće propasti ni Beograd, ni Niš, ni Novi Sad, propašće manji gradovi koji su osnova razvoja jedne države”.
I odakle se rado išlo u vojnike…
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
