Povratak iz Segedina
Kad god se pomenu protesti zemljoradnika, pa čak i ovi u stilu „jesmo nezadovoljni, ali nismo protiv vlasti“, setim se dramatičnog povratka iz Segedina pre više od tri decenije, gde smo u klasičnoj „turi za kućne potrebe“, prvi i jedini put, bili moja Mira, naš prijatelj Zoran Nikolić „Zozon“, njegov drugar Milanče i ja.
U Mađarskoj su tada salame, kobasice, kačkavalj, kafa, deterdženti i čokolade bili znatno jeftiniji nego u našim prodavnicama, pa nije čudo što je na svim graničnim prelazima bila poprilična gužva. Posebno, kad bi s one strane kontrole bile revnosnije, što se u pregrejanim i prenatrpanim krntijama sa našim tablicima tumačilo kao „osveta za sve one godine, kad smo za njih bili gospoda“.
Posle niza peripetija na granici, vozeći se ka Beogradu, naišli smo na desetak blokada autoputa od strane nezadovoljnih „Miloševićevih seljaka“. Njima navodno nisu odgovarale mere ekonomske politike tadašnjeg saveznog premijera Ante Markovića, čija popularnost je u jednom trenutku ozbiljno ugrozila „lidera sa suncem u kosi“.
Neke od tih busija obišao sam terajući našu „stodva’esosmicu“ po bočnim nasipima, a zbog nekih smo morali da se truckamo nekoliko kilometara po lokalnim letnjim, uglavnom zemljanim, putevima.
Žurili smo kući, jer su tog dana na Svetskom fudbalskom prvenstvu u Italiji igrale reprezentacije Jugoslavije i Zapadne Nemačke, ali nismo ni slutili da ćemo na poslednju i praktično nezaobilazivu blokadu naići baš u Šimanovcima, gde smo tada stanovali.
Zbog toga smo ostavili Miru samu u kolima, a nas trojica smo pešice prevalili oko dva kilometra da bismo u našem stanu gledali televizijski prenos utakmice dve države kojih više nema (bilo 4:1 za „pancere“).
A u poluvremenu, naravno, vesti o „više nego opravdanim protestima seljaka“.
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
