Dug je put do kuće
Kad je sudija nezavisan, kad ima ugled i autoritet, kad zna svoj posao i kad odlučuje po sopstvenoj volji, pošto je prethodno saslušao obe strane u sukobu interesa, logike i karaktera, kako sam juče na ovom mestu nazvao spor Australija vs. Đoković, onda je prva i osnovna pretpostavka da će njegova odluka biti i pravična i logična. Što je gospodin Entoni Keli, postupajući sudija u ovom slučaju, više nego jasno i glasno potvrdio.
Njegova odluka glasi da se Novak Đoković pusti na slobodu, jer mu je potvrđena viza, da mu se vrate pasoš i lična dokumenta i da Australija plati troškove suđenja koji uznose pola miliona dolara. Time je sud u Melburnu poništio odluku Federalne vlade o deportaciji najboljeg tenisera planete, čime bi on mogao da se nađe na mestu prvog nosioca prvog gren slem turnira u ovoj godini.
“Dug je put do kuće”, ima običaj da kaže moja prijateljica Seška Stanojlović, kad joj ne idu karte u nekoj od preferans partija koje već godinama igramo utorkom uveče. Do utorka i objavljivanja ovog teksta (koji zbog naših nesretnih rokova i uslova u kojima pripremamo, štampamo i dopremamo ove novine moram da završim do deset, nula, nula prethodnog dana) još svašta može da se dogodi, ali to ni na koji način ne može da umanji značaj odluke jednog od najboljih australijskih sudija.
Entoni Keli je u noći između nedelje i ponedeljka po ovdašnjem vremenu snažno demonstrirao šta zapravo znači temeljna odrednica demokratije da je vlast podeljena na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Nema boljeg trenutka da mi, ovde u Srbiji, umesto busanja u “junačke Novakove grudi” i tradicionalne jadikovke da je “ceo svet protiv nas” makar razmislimo koliko nas u tom pravcu “guraju” ustavne promene u oblasti pravosuđa, koje treba da potvrdimo na referendumu u nedelju 16. januara.
“Guraju” nije slučajno pod navodnicima, jer većina pravnika misli da su ove izmene usvojene pod spoljnim pritiskom i da samo delimično stvaraju uslove za oslobađanje pravosuđa iz gvozdenog zagrljaja politike. Posebno u našoj sadašnjoj situaciji kad su prilično urušeni i parlament i vlada i kad je praktično jedina instutucija koja funkcioniše predsednik svega ovoga.
I sve su karte u njegovim rukama!
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
