Dva grafita
Ako još niste prebrinuli brige Novaka Đokovića oko Australian opena 2022, ako vas jedni nisu ubedili da danas učestvujete u novoj epizodi serije „ekološki ustanak“ a drugi da sutra izađete na referendum o ustavnim promenama, ako vam je već muka od svega ovoga… nisam siguran koliko može da pomogne savet da ipak izađete i makar prošetate. Posebno u Beogradu…
Ne samo zato što je „čist vazduh“ i dalje veoma opasan po zdravlje, a „očišćene ulice“ nude bezbroj mogućnosti da nešto polomite, već i zbog činjenice da ćete svako malo naići na nešto što će vas dodatno uznemiriti, od psećih govana koje niko ne čisti do đubreta koje svi bacaju gde god stignu. A po zidovima grafiti, uglavnom prostački, neumesni, slika i prilika stanja duha i novih i prethodnih generacija…
Možda i zbog toga moju pažnju uvek privuku one poruke za koje je očigledno da nisu nažvrljane na brzinu, jer se neko potrudio da napravi šablon i da ih učini prepoznatljivim. Takav je, svakako, grafit „Stalan posao za radnike Vodovoda“, ispisan isključivo crvenom bojom kao simbolom borbe za radnička prava.
Na to su ovih dana ukazali iz Političke platforme „Solidarnost“, podsetivši da je Beogradski vodovod samo jedno od komunalnih preduzeća koje veliki broj radnika godinama drži pod ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, dok „podobni članovi vladajuće stranke i njenih satelita dobijaju ugovore o radu za izmišljene poslove u administraciji“.
Iako zakon nalaže da trajanje ovih ugovora može biti svega 120 dana, nekoliko hiljada radnika godinama rade a da nisu zaposleni, bez prava iz radnog odnosa, uslovljeni da ćute i trpe, jer im daju lažna obećanja da će ih možda nekad i stvarno zaposliti, a vrlo lako mogu da ih otpuste.
Državni revizori su otkrili da je tokom 2020. i u Pošti sklopljeno 2.000 ugovora o privremenim i povremenim poslovima koji su trajali čitave godine. Slično je i u mnogim drugim državnim i gradskim javnim kućama…
A kakve su posledice ovakve prakse najbolje objašnjava jedan drugi, takođe šablonski ispisan grafit: „Radnička klasa ne glasa!“
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
