Koštunicu za predsednika
To što je ustavne promene u oblasti pravosuđa na referendumu minule nedelje podržalo samo 18 odsto punoletnih građana Srbije, što je u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i još nekim varošima više onih koji su izašli na glasanje bilo protiv i samih izmena i dopuna i načina na koji su one usvojene u lutkarskom pozorištu zvanom Narodna skupština, što je predsednik svega ovoga malo histerisao na “svoje”… ima i jednu mnogo lošiju stranu.
Neumesno, nepotrebno i neprimereno likovanje svih mogućih laki luzera u srbijanskoj opoziciji, koji, budimo realni, oko ovog referenduma nisu ni prstom ni dupetom mrdnuli sa svojih gubitničkih pozicija, zahteva mnogo ozbiljniju analizu svega što se događalo uoči 16. januara, tokom tog dana i naročito posle njega.
Prvo, vlast je na kraju isterala svoje, promene na koje je nevoljno pristala su potvrđene, uz korišćenje minimalnih resursa ucena, pritisaka, agresivne kampanje, crnih džipova, podvala na biračkim mestima… Drugo, stalno povećavanje broja apstinenata svedoči da većina građana ovdašnju politiku posmatra kao buđav lebac, i zbog kaste na vlasti i zbog ožalošćene porodice u opoziciji.
Zato su u pravu naši čitaoci koji ovih dana poručuju “sad polako, bez euforije, bez rasipanja snage na radovanje, organizujte odbore, dogovarajte se, smirite malo sujete, isturite staložene, ozbiljne ljude, vredne u svojim profesijama”. Ali i upozoravaju da “kad se opozicija bude rasturila u dvadeset kolona nema od toga ništa, jer niko od njih neće da pogazi svoju ličnu sujetu i sarađuje sa ovim ili onim…”
Na to je podsetio i nekadašnji premijer Zoran Živković, predloživši da buduća zajednička koalicija ponese naziv „Zajedno“, ali je onda, sujetan kakav jeste, požurio da se pohvali kako su “rezultati referenduma potvrda njegovog stava”. I još je dodao kako je baš on bio “kum” istoimene koalicije, koja je na lokalnim izborima u novembru 1996. pobedila i odbranila pobedu u 23 grada i varoši u Srbiji.
Sad se bojim da bi, ako se nastavi sa ovom praksom “kucamo na vrata zaboravljenih asova”, veoma brzo neko mogao da izjavi kako je idealan kandidat za predsednika – Vojislav Koštunica!
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
