Lekcija iz demokratije
Jedni kažu ne treba uopšte izaći na referendum o ustavnim promenama u oblasti pravosuđa, zakazan za 16. januar. Njihovi argumenti su da se Ustav ne menja bez široke javne rasprave, da izmene ne može da usvoji jednoumni parlament bez opozicije, zbog čega smo dobili “polovična rešenja koja i dalje omogućavaju pritisak vlasti na pravosuđe”.
Drugi nas, uz gotovo identične primedbe, pozivaju da izađemo na glasanje i zaokružimo NE. Da bi takav stav učinili aitraktivnijim, oni ga proglašavaju za “jedno veliko NE” predsedniku svega ovoga, posebno njegovoj praksi da Ustav krši gotovo svakodnevno.
Treći, ne baš tako glasni, ali sa nešto boljim uvidom u postojeći “sistem pravosuđa koji je decenijama ogrezao u korupciji, partokratiji i nepotizmu”, tvrde da su ponuđena rešenja ipak nekakav napredak. U prevodu, treba izaći i zaokružiti “DA”, bez obzira što i oni imaju iste zamerke i na proceduru i na aktuelni saziv u “pleksiglas dolini”.
Četvrti, čini mi se najbrojniji, tim pre što u njih spadaju najistaknutiji predstavnici opozicije, gledaju svoja posla, jer ne treba trošiti ni živce, ni reči, ni nejake resurse na zamlaćivanje nečim što je “ionako već gotova stvar”.
Ovaj kratak popis najnovijih dilema iz tamnog vilajeta u kome živimo podsetio me je na sjajan zapis Uroša Krčedinca, profesora digitalne umetnosti i računarstva na univerzitetu “Singidunum”, kako ga je učiteljica u osnovnoj školi “naterala da razmišlja o demokratiji”:
“Četvrti razred, čas matematike. Učiteljica diktira problemski zadatak, jedan od onih za takmičenja, onih koji zahtevaju mišljenje s onu stranu naučenih procedura. Učiteljica mi je draga, ali nije dobra matematičarka. Ni sama ne zna tačno rešenje. Drug i ja podižemo ruke: rešenje je 21. Ostatak razreda kaže: 7. Saterana u stupicu, učiteljica predlaže glasanje: koliko vas misli da je rešenje 21? A koliko vas da je 7? Demokratski smo izglasali, tako je rekla, sećam se da je upotrebila baš te reči, ‘demokratski’ i ‘izglasali’ – da je tačno rešenje 7.
Tačno rešenje bilo je 21! Otac se, kad sam mu pokazao zadatak, naljutio, ali ne na učiteljicu već na ‘sistem koji te zaglupljuje’. A ja sam još dugo pokušavao da ipak opravdam tu nesrećnu sedmicu kao ‘demokratski izabrano rešenje’, kao konsenzus, kao kolektivnu istinu.”
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
