Duša ište pozorište
Bravo za Olju Bećković! Sastavila je osam predloga za poslednji “Utisak nedelje” u minuloj godini a da se ni jednom nije pojavio lik i čuo glas predsednika svega ovoga. Ali, zato su baš svi predlozi, posebno oni iz pleksiglas doline (pardon, onoga što bi trebalo da bude Narodna skupština) bili o njemu i njegovoj vladavini.
Bravo za Jelenu Stupljanin! Glumica iz mnogobrojnih filmova i televizijskih serija, poznata po anti-reklami za “Rio Tinto” i ličnom aktivizmu u ekološkim protestima, dodala je preksinoć i svoj “lični utisak”, pozvavši publiku u pozorišta, “gde se u ovom trenutku igraju mnoge dobre predstave, sa važnim porukama”. Jelena je od 2001. godine članica Ateljea 212, ali to nije razlog zbog čega sam se prisetio predstave “Kafanica, sudnica, ludnica” iz vremena kad su pozorišne predstave imale sličnu ulogu.
„Kafanica, sudnica, ludnica“ Brane Crnčevića (u režiji Ljubomira Draškića, uz plejadu glumačkih legendi, Bata Stojković, Ružica Sokić, Neda Spasojević, Taško Načić, Tanja Beljakova, Milutin Butković, Bora Todorović, Slobodan Aligrudić…) obeležila je važnu epohu Ateljea 212, svojim dugim pozorišnim životom od 1965. do 1972. godine. Tad je na “preporuku” Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda skinuta sa repertoara, kako zbog svoje satiričnosti ne bi doživela jubilarno 250 izvođenja.
Kad su ovu predstavu pre pet godina postavili u Šabačkom pozorištu, tadašnji direktor Zoran Karajić je rekao: “Ništa se nije promenilo u našem mentalitetu, našem načinu života, u našem odnosu prema sebi, prema državi, vlasti. Menjaju se samo oni u vrhu vlasti, a narod je isti, isto se ponaša kao pre pola veka kad je ovaj komad pisan i premijerno izveden”.
Danas su sudnice prazne zbog štrajka advokata, a “ludnica je kanda širom otključana” (kako je pevao Balašević, uz objašnjenje “ne volem šizove i nervne bolesnike, pre ih puštali za vikend, sad ih puste pravo pred kamere”), ali ni kafanice više nisu “sigurna kuća”, jer će vam već treće piće presesti zbog nekog papagaja koji je sve što “provereno zna” čuo sa televizija za sreću i ružičastu stvarnost.
Zato je u pravu Jelena Stupljanin, duša ište pozorište!
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
