Ličnost drugog polugođa
Danas se navršava šest meseci od pojavljivanja ovih novina. U tom prvom broju objavio sam komentar “Jadar – jad ili dar”, predviđajući da će dilema iz naslova biti jedna od najvažnijih tema u dužem vremenskom periodu.
“Jedni se pitaju šta Srbija ima od toga ako dođe do razaranja prostora na nekoliko hiljada hektara i raseljavanja ljudi koji tamo dobro žive od poljoprivrede, u nezagađenom, lepom ambijentu. Drugi se ponašaju kao da nas je zadesila najveća sreća time što je ‘Rio Rinto’ došao da raskopa Srbiju, isisa esenciju i da to odnese da neko pravi neke baterije”, citirao sam dekana Šumarskog fakulteta Ratka Ristića, koji je tih dana imenovan i za prorektora Beogradskog univerziteta.
Da budem iskren, tada nisam ni slutio da će oko ove priče nastati jedna potpuno nova vrsta građanskog aktivizma, da će na agresivnu reklamu državnih i podguznih medija “bez litijuma nam nema života” uslediti mobilizacija i okupljanje oko anti-reklame ovog projekta. Još manje da će “Kreni – Promeni” biti lozinka za masovne proteste i blokade glavnih saobraćajnica i da će predsednik svega ovoga povući zakon kojim je pokušano zbrzavanje “uvođenja u posed” kompanije kojoj je to tajno obećano.
Pošto naše novine izlaze tek pola godine (mada će nam muke oko pripreme, štampe i distribucije jednog dana biti priznate kao dvostruki “borački staž”), pa nije baš umesno da i mi proglašavamo “ličnost godine”, neka ostane zabeleženo da je, bar po mom mišljenju, najozbiljniji kandidat za “ličnost drugog polugođa” Savo Manojlović, predstavnik inicijative “Kreni-Promeni”.
Podjednako kao već opisani događaji, ovog 36-godišnjeg pravnika iz Beograda izdvaja i nešto što odavno nismo čuli na ovdašnjoj političkoj sceni. Njegovo “dao sam reč”, odnosno stav da sa blokadama treba prestati posle dobijene prve runde i povlačenja spornih zakona, neki su protumačili kao zaustavljanje u letu i tupljenje oštrice probuđenog građanskog aktivizma.
Naviknuti smo već da ovde, posebno u politici, data reč ništa ne znači, pa nam neko ko ne zaboravlja ono što je rekao deluje kao vanzemaljac. Na to upozorava i aforizam Ninusa Nestorovića: “Bolje da nas političari opiju rakijom nego obećanjima, Manje nam se posle povraća.”
******************************
Ovo je moj poslednji tekst u 2021. godini, jer u novogodišnjem trobroju novina “NOVA” neće biti stalnih kolumni. Svim mojim stalnim čitaocima, prijateljima i pratiocima, a naročito kritičarima, želim mnogo bolju, uspešniju i srećniju Novu godinu. Doviđenja do 3. januara…
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
