„Ovde je život“
Obeć’o sam urednicima da ću da proredim porodične zapise, od Zvezdare do Melburna, srednja pošta Dubai, gde će tokom novogodišnjih i oba božićna praznika moja Mira uživati u društvu četvoro od naših petoro unučića. Iz Beograda povela preslatku Dunju, iz Melburna stigle princeza Ana i njena mama Milena, dočekali ih Marina i Anis sa našim zlatnim dečacima Petrom i Filipom…
U svoju „odbranu“ citiraću nešto što je kolega Stojan Drčelić napisao u predgovoru moje knjige „Sa Tadića na Vučića“ („MostArt“, Beograd/Zemun, 2016), istakavši da autor „nanos politike prepoznaje u preranom odlasku nekih dragih ljudi, u praznim kafanama i stadionima, on gotovo rida za roze cipelicama svoje unuke na stepeništu porodične kuće, jer su njegovi najbliži u potrazi za boljim životom otišli u dalek svet“.
I dodao: „Mrđen je svestan da živimo ovde, a živeti ovde uvek je život u dominaciji politike. Ponekad ga, ima tih dana, potpuno ljudski, savlada melanholija, i njega zapljusne talas gorčine kad citira prijatelja: U našoj državi je svejedno gde se nalaziš. Uvek si na mestu nesreće!”
Sa tim se verovatno neće složiti dr Jovanka Vukmirović, koju sam upoznao za Svetog Nikolu, kad smo se okupili povodom četrdeset dana od smrti dragog nam Slaviše Lekića, pa se još malo družili sa njegovim ocem Svetom. Ona je tom prilikom ispričala kako je odbila poziv neke svoje drugarice da ne samo praznike, već i čitav januar provede u Španiji, tačnije Marbelji…
Ok, možda joj ne odgovara što tamo zimi temperatura ne silazi ispod petnaestog podeljka, što može da sretne Dejvida Bekama i zvezde svetskog džet-seta, ali je našu pažnju (svedoci su mi Srđan Valjarević i Zoran Nikolić “Zozon”) privukla izjavom: “Ovde je život!” Na trenutak nam ličila na sve brojnije „patrijote“, koji nisu videli ništa od sveta, ali galame „kako ovog ovde nigde nema“.
„Idu izbori, zahuktavaju se kampanje, sad će i referendum, vlast je ozbiljno uzdrmana ovim ekološkim akcijama, biće novih protesta, sve više poznatih ličnosti se oglašava…“, morali smo malo kasnije da prihvatimo objašnjenje naše sagovornice, jer su njen posao istraživanja javnog mnjenja. A to, ruku na srce, baš ne može da se radi iz Marbelje!
Samo još da zajednički utvrdimo da li je ovo ovde „život“ ili „mesto nesreće“!
* * *
Na slici je gospođa Mirjana Mrđen sa svojim unučićima, Petrom, Anom, Filipom i Dunjom
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
