Ne, nije hitno…
Poslednji put smo se sreli u septembru na promociji njegove knjige “Istočno od Godovika, južno od Bombaja”, te fanatastične zbirke priča, putopisa i sećanja, napisanih, pomalo i nesvesno, kao životna oporuka.
Prve simptome raka grla primetio je u oktobru, prvi put je otišao u bolnicu početkom novembra, ubrzo je operisan, da bi kratktotrajna nada u uspešan oporavak utihnula posle, sve u svemu, manje od osam nedelja. Nekako se dogodilo da je Ješa prvi tekst o svemu tome objavio u utorak 9. novembra, na dan kad je bitku sa kratkotrajnu opakom bolešću izgubio Slaviša Lekić (1959-2021).
Sutra (nedelja, 19. decembar) na Novom bežanijskom groblju (parcela 87, u 11 časova) okupićemo se ne toliko zbog tradicionalnih “četr’es dana”, već mnogo više da bismo još jednom odali poštu jednom od najboljih ovdašnjih novinara, svojevremeno i predsedniku Nezavisnog udruženja novinara Srbije, nadasve dobrom čoveku i pouzdanom prijatelju.
Slaviši je rak pluća (da ne nabrajam šta ga je sve kasnije snašlo) prvi put dijagnostifikovan sredinom septembra, oktobar su obeležile operacije, zračenja i terapije, da bi svaka nada u uspešan oporavak utihnula posle, sve u svemu, manje od osam nedelja.
Godišnje u Srbiji od od svih malignih bolesti oboli 40.000 ljudi, a na žalost bitku izgubi oko 30.000, zbog čega smo na neslavnom prvom mestu u Evropi i drugom u svetu, kad je reč o smrtnosti od raka – rečeno u četvrtak u okviru Nacionalnog onkološkog foruma. Koji će, na žalost, ostati zapamćen po sramnoj izjavi dr Ferenca Vicka, državnog sekretara u Ministarstvu zdravlja, kako “treba jasno reći da maligne bolesti nisu hitne, to nisu akutne stvari”.
Za Ješu i Slavišu više nije hitno. Za društvo u celini, ne samo da je akutno, već je i jedina nada za izlečenje da takvi više nikad i nigde ne odlučuju o našim životima!
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
