Himna za stolom
Baš mi bilo žao što se prošlog petka u jednoj od nekoliko meni omiljenijih kafana, bliža odrednica pijaca „Đeram“, nije zadesio i moj prijatelj Srđan Valjarević. On bi, svakako, umeo mnogo bolje da prepriča nesvakidašnju epizodu iz serije „ljudi za stolom“.
Nešto pre osam, kad su u sretna vremena tek počinjali da sviraju, muzikanti objavili „može još samo jedna pesma“. Kažu, nemaju kovid propusnice, a i ističe im tri sata parkiranja. Sa tim nema veze što su stajali oko prvog astala do vrata. Tu im tog popodneva najbolje iš’o pos’o… Počelo s dinarima, a posle se prešlo i na domaću valutu…
A onda jedan kome su ispunili najviše želja izvadio još jednu briselsku novčanicu i zatražio da mu sviraju – himnu. Koju? Našu, srspku himnu! Koju, onu s kraljem ili bez kralja? Znate vi koja je prava srpska himna! Znamo, al’ to ne sviramo. Mislim, niko nam nikad nigde nije tražio… E, pa ja sad tražim!!!
Nije prijatno ni ljudima za stolom. Krenuli da ubeđuju naručioca, kažu zna se kad se i kome svira himna. Nije po zakonu, ubacio se neko sa susednog astala. Kafana nije ni aerodrom, ni groblje, ni utakmica…
Neko pomenuo da ni Francuzi po restoranima ne pevaju „Marseljezu“. A oni baš vole svoju himnu… Umešah se i ja, rekoh da Australijanci baš zato imaju nezvaničnu himnu, pomalo blesavu pesmicu „Vals i Matilda“ koju pevaju po stadionima i kad malo više popiju.
Najneprijatnije gazdi kafane, muzičari mu drugari, a ovaj mu dobar i redovan gost. Nije zgodno, tamo ljudi večeraju, kako da ustanu usred jela, reče gazda. Pa šta, ja bih ust’o da oni zapevaju himnu!
Onda harmonikaš rekao da državna himna Srbije ima čak osam strofa, a da niko ne zna više od dve. Može i te dve, ali da budu prave! S kraljem ili bez kralja? Znate vi koje su prave, ako ste pravi Srbi!
Kratkotrajnu zategnutu situaciju prekinuo jedan drugi gost za istim stolom. Izvadio vredniju novčanicu i rekao muzičarima, ’ajte nešto po vašem izboru, al’ da bude baš srpski… Ne treba, šefe. Evo, ovo je za svačiju dušu.
Odsvirali i otpevali „Svilen konac“!
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
