Ljudi, sasvim obični
“Eto, bili, malo pazarili… Ima svašta, ali sa penzijom od dva’es ‘iljada mogu samo da gledam… Sad je skupoća svuda, u celom svetu… Samo, tamo ljudima daju pomoć po trista evra… A nama Vučić dao po dva’es… Ali, on stalno daje… Oni pre nisu ni toliko!”
U mom kraju, preko puta početne stanice tramvaja, nedavno je otvorena nova prodavnica “trgovinskog lanca broj 1 u Evropi”, kako piše na njihovoj internet prezentaciji, pa sad u “šestici”, kad krene niz bulevar, sve češće slušam iskustva, uglavnom vremešnih, mušterija sa papirnim kesama u rukama.
Priznajem, fragmente sa početka ovog teksta sam malo pažljivije oslušnuo, očekujući jetkiji komentar na temu “kako preživeti sa mizernom penzijom”, da bih ubrzo shvatio da ispred mene sedi i sa nekim razgovara telefonom samo jedan običan konzument informacija sa televizija zaduženih za sreću i ružičastu stvarnost.
“Ovaj naš ‘smederevac’ najlošiji je u Srbiji… Više rupa nego asfalta… Zaista mi nije jasno zašto i nama Vučić ne napravi bolji put… Nismo ni mi najgori…”
Za kraće relacije obično koristim autobus na liniji koja sa zvezdarskom pijacom spaja Kaluđericu, pa sam tako ovih dana čuo i ovakvo razmišljanje jednog, ne baš tako vremešnog, putnika. Ali ubeđenog da u zemlji Srbiji postoji samo jedna adresa za sve, a naročito za puteve.
Istog dana sam u kafanici kod Cvetka” slušao galamu nekog mog ispisnika kako, doslovce citiram, “Đilas ne dozvoljava Đokoviću da gradi akademiju za mlade tenisere”!? Trebalo bi puno prostora da se pronikne u taj mentalni sklop u kome je nekoliko ozbiljnijih pitanja u delu medija protumačeno na ovakav način. Kasnije sam video da je to tog dana bio glavni naslov svih tabloida.
Na godišnjoj skupštini Nezavisnog udruženja novinara Srbije, održanoj u subotu, rečeno je da su uslovi za rad novinara i medija tokom minule godine ostali isti, a u nekim delovima čak i pogoršani.
Bojim se da je najveće “pogoršanje” upravo u razornom delovanju propagande kojoj joj je izložena većina građana Srbije. Da baš ne kažem, neki ljudi, sasvim obični…
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
