U inat babarogama
“Hajde, baš u inat babarogama”, ima taj stih u onoj Balaševićevoj pesmi o devojci sa čardaš nogama, uz koji mi nekako lakše da se još jednom pozabavim temom pandemije i vakcinacije kao, po mom mišljenju, najsvrsishodnijeg načina da se kako tako resetujemo i vratimo na predkoronarna podešavanja.
Prijavio sam se za radionicu o zdravstvenoj pismenosti, u organizaciji “Biopolisa” i “Građanskih inicijativa”, održanoj proteklog vikenda u Prostoru Miljenko Dereta, zadnja pošta Dorćol, u nadi da ću makar malo razumeti ostrašćenost, isključivost i netolerantnost onih koji se ne slažu sa mojim stavovima i ličnim odlukama da čak tri puta poturim levo rame za bockanje.
Kad se o ovome povede reč na lokalnom nivou (u kafani, ili među komšijama), branim se pričom da do sada nisam čuo za bilo šta efikasnije, te da bih, da su naučnici rekli da je spas u jedenju šargarepe – to zagovarao sa istim žarom i uverenjem. Ključna reč nije, of course, šargarepa, već nauka! Pri tome bolje prolazim nego sa komentarima na ovom mestu, jer imam već poduži spisak čitalaca i pratilaca po društvenim mrežama koji nikako da shvate moju “glupost”, “neznanje”, “samoživost”…
Ne bih da se upuštam u nadmudrivanje sa svim tim “babarogama”, jer kako tokom pomenute radionice reče Ivana Bašić, viša naučna saradnica Etnografskog instituta SANU, “ubeđivanje antivaksera je uzaludan posao”. Zbog toga je težište svih kampanja pomereno ka neodlučnima i onima koji sve odlažu, ali je apsurdno što se i tada pretežno govori o različitim “teorijama zavere”, bilo na globalnom nivou, bilo protiv građana Srbije.
Zašto, umesto što se zamlaćuju antivakserima, struka i mediji ne analiziraju motive i stavove ljudu koji su privatili da virus postoji i da može imati pogubne posledice po njihovo zdravlje, pa su se u međuvremenu i vakcinisali? Na njih je takođe uticao splet različitih emocija, ponajviše strah od bolesti, ali i strah od gubitka posla ili osećaj da im je ugrožen njihov način života. Zašto je njihov uticaj tako slab? Da li je sve to “manje zavodljivo” od halabuke protivnika vakcinacije?
Što bi rekla mlađarija, “pitam za druga”. Onog koji se još nije vakcinisao!
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
