Novak nije Mesija
“Šta još treba da se dogodi u zemlji Srbiji, pa da se povodom toga oglasi Novak Đoković” – pročitao sam ovih dana na desetine sličnih tvitova i komentara po društvenim mrežama. Digli ljudi ruke od patrijarha, ne znaju baš mnogo književnika od ugleda i autoriteta, gade im se svi političari, pa je sasvim prirodno što transfer sopstvenog blama zbog života u takvom okruženju usmeravaju ka možda jedinoj osobi od opšteg poverenja.
Mada je, ne treba zaboraviti, i najbolji sportista planete pre tri godine propušten kroz naprednjačkog “toplog zeca”, kad je podguziji po medijima i lokalnoj bizoneriji stiglo čuveno uputstvo “udri, po izdajniku”, samo zbog Đokovićeve izjave da će u četvrfinalu svetskog nogometnog šampionata navijati za susede Hrvate, pa još protiv “majčice Rusije”.
Što sve suma sumarum kazuje da u ovom trenutku ne postoji ni jedna ličnost (ili bar ja nisam čuo za nju), koja bi mogla da uzvikne “šta radite, bre” i da nekako zaustavi ludilo u koje srljamo. Profesor dr Petar Đukić podsetio je povodom aktuelne radikalizacije (ekološkog) protesta i opasne reakcije vlasti, pre svega kroz lapidarne izjave predsednika svega ovoga o “slobodnom kretanju bagera” ili “gumenim čekićima”, na čuveni Miloševićev kontramiting 24. decembra 1996. godine, kad su, u sukobima učesnika svakodnevnih beogradskih protesta i kontramitingaša, izgubljena dva života. Na smrt je isprebijan Predrag Starčević, a Ivica Lazović u koga je pucao član SPS Živko Sandć (na slici) ostao je težak invalid.
Zato moj prijatelj, za koga i dalje smatram da bi bio idealan kandidat za predsednika države, pre svega jer bi tu funkciju vratio u ustavne okvire, umesto prizivanja nekakvog Mesije (koga, ponoviću, nema) rešenje vidi u aktivizmu velikog broja, u ovom trenutku uglavnom pasivnih ljudi:
“I dalje gajim nadu da bi studenti, intelektualci, kulturni i naučni radnici mogli da posluže kao medijatorski kritički ‘materijal’ da se ustanovi bilo kakav društveni dijalog između krajnosti raspolućene Srbije, a sa ciljem da se dođe do mirnog srednjeg rešenja, a to je da se problematični zakoni ne usvajaju pre izbora!”
A Đokovića pustite da radi ono što najbolje ume!
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
