Prostor slobode
Posle dužeg vremena sinoć sam ponovo prošetao do Centra za kulturnu dekontaminaciju, privučen najavom „glasne i borbene proslave dana oslobođenja Beograda“. Dvadeseti oktobar je, za mene lično, bio i ostao jedini sinonim slobode našeg lepog grada, a CZKD „mesto gde ljudi dolaze da se osećaju slobodno“, baš kako je istaknuto na njihovoj zvaničnoj prezentaciji.
Prethodno sam se u proleće 2019. godine u veoma kratkom periodu čak tri puta našao u tom prostoru, gde se osvajala i branila sloboda. Tu je četvrt veka postojanja proslavila Agencija Beta (15. maja), deset dana kasnije isti jubilej na istom mestu obeležilo je i Nezavisno udruženje novinara Srbije, dok smo se 7. juna te godine okupili u dvorištu na uglu Birčaninove i Kralja Milutina povodom 22. rođendana lista „Danas“.
„Došlo vreme da se opet viđamo po borkama“, rekao je još početkom februara 2015. moj prijatelj Dragoljub Žarković, posle tribine o serijalu Slaviše Lekića „Pad haških begunaca“, jednog sve u svemu istomišljeničkog skupa, ističući CZKD kao jednu od poslednjih oaza za izražavanje mišljenja koja nisu baš po volji aktuelnog režima i njegovih trabanata.
Ne bih da ogrešim dušu o aktuelne programe, tribine, predstave i izložbe u ovoj izuzetnoj ustanovi kulture, ali nekako imam utisak da smo odlaskom legendarne direktorke Borke Pavićević (1947-2019) izgubili i jedno od najznačajnijih uporišta otpora bezvlašću, političkim i medijskim manipulacijama, guranju najosetljivijih društvenih tema pod tepih zaborava…
Mada je, ruku na srce, i nas sve manje. Orile su se sinoć Centrom za kulturnu dekontaminaciju borbene i revolucionarne pesme, ali na tom mestu, prisećajući se Borke, Žareta, Gruje Spasovića, Miloša Vasića, Goce Suše, Dragana Janjića, Duška Mitrovića… ja sam, za svoju i njihovu dušu, vrteo ono što peva Petar Grašo: „Godinu po godinu, sve nas manje ima tu, i sve prazniji je sto, a cipa bol, a cipa bol.“
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
