Kad šef pripreti…
Prekjuče sam tačno 73 puta pozvao fiksni broj odeljenja za naknadu štete u jednoj osiguravajućoj kući, nešto slično se događa kad želimo da zakažemo lekarski pregled ili da se u nekoj instituciji raspitamo o statusu našeg „predmeta“, ne zna se da li je gore kad je non-stop zauzeto ili zvoni do kraja bez odgovora…
Zato verujem da su mnogi ovih dana makar odobravali, ako nisu baš i aplaudirali šefu kabineta ministra prosvete i njegovoj opomeni zaposlenima u tom ministarstvu da se javljaju na fiksne telefone. I još im zapretio „ću da sprovodim sankcije za svakog ponaosob“.
Ako zanemarimo vekovni san birokrata da cirkularno uređuju odnose u svojoj nadležnosti, mnogo važnija je činjenica da se toliko nesposobnih i neodgovornih po državnim kancelarijama namnožilo zahvaljujući praksi da se određeni resori i javne kuće (pardon, preduzeća) tretiraju kao postizborni plen i partijska prćija.
Nejavljanje na fiksne telefone je mačji kašalj u odnosu na silesiju preplaćenih funkcionera, izmišljenih i umišljenih savetnika, „zaposlenih“ koji će jednog dana sami sebe sresti u liftu, jer dolaze sve kasnije i odlaze sve ranije, sve do kadrova nove generacije koji čitav dan bleje u monitore, gledajući filmove ili surfujući po društvenim mrežama… Po pravilu, njima „niko ništa ne može“, jer se zna i kako su i preko koga dovedeni…
Najgore je što se vremenom i osile. Neprestano delegirajući drugima šta treba da se radi, takvi predstavu o sopstvenoj važnosti, osim na „jakim vezama“, uglavnom grade na galami, spletkarenju, stvaranju loše atmosfere koju će potom oni kao da popravljaju…
Vuk Đurović, komercijalni direktor u „Karneksu“, napisao je nedavno na Linkedinu, po mnogima najozbiljnijoj društvenoj mreži, da “kad firmu napuste POSEBNI i POTREBNI, ostanu samo PODOBNI, koji vrlo brzo za nju postanu i POGUBNI”.
Posebni, tačnije izuzetni, odavno su digli ruke od javnih poslova. Potrebni, tačnije stručnjaci, masovno odlaze iz ove zemlje. Podobni, tačnije poslušni, nikad nisu ni mislili svojom glavom. Pogubni su na vlasti!
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
