Deset koraka za…
Sredinom prošle nedelje pomenuo sam Jasminu Minju Jovanović sa Čubure koja je čak tri puta u državnoj firmi odbila nepristojnu ponudu da pristupi naprednjacima i prikuplja “sigurne glasove” za njih. Uskoro će se (15. oktobra) navršiti godinu dana kako ova hrabra žena više nema radno mesto! Tom prilikom nisam citirao i drugi deo njene objave: “Ima nas sigurno još… Mada kad pogledam ‘opoziciju’, zabole njih za nas!”
Nekako u isto vreme rasplamsalo se prepucavanje na onom delu opozicione scene gde se svi kunu da nikakvih prepucavanja neće (i ne sme) biti. I to baš oko toga čiji je “papir” koji reguliše taj sve u svemu imaginarni “pakt o nenapadanju” prvi ponuđen!
Možda je sasvim na mestu pitanje da li je baš moralo (i da li je baš moralno) da se u istom momentu obnaroduju dva takva dokumenta. Tim pre što, suštinski, nema neke velike razlike između predloga sporazuma o saradnji koji su uputile “stranke opozicije okupljene oko SSP i DS” i predloga za saradnju pod naslovom “Put do pobede” koji su predstavili “Ne davimo Beograd” i Zelenovićeva ZZS.
Zašto se onda međusobno napadaju govoreći o nenepadanju? Zašto su njihovi razgovori najčešće poput razgovora vremešnih gospođa sa priložene ilustracije? Nije teško pogoditi da je reč prvenstveno o tome ko će biti u centru poduhvata mirenja opozicionih rogova u vreći. Nema tog mizernog procenta uticaja u biračkom telu i prisustva u javnosti koji će bilo koga od opozicionih vedeta primorati na minimum uvažavanja, kako međusobnog, još više realnosti da se sa naprednjačkom aždajom ne može boriti na stari način.
Umesto što se prepucavaju čiji je papir “brži”, možda bi pomoglo da sa portala zadovoljna.rs prepišu međunaslove teksta “Deset koraka koji će vam pomoći da postanete najbolja verzija sebe”: Raspravljajte o idejama a ne o ljudima; Prestanite da se plašite neuspeha; Ne plašite se uspeha; Shvatite da ne morate svima da ugodite; Ne kritikujte i ne osuđujte druge; Prestanite sa odugovlačnjem; Ne govorite negativno o sebi; Volite sebe koliko volite sve druge; Naučite da ne traži u životu baš sve vaše mišljenje; Budite otvorenog uma!
Meni ovo liči na sasvim solidan politički program, jer nema tog puta do pobede ako “prava opozicija” prethodno ne pobedi sve svoje sadašnje verzije.
* * *
Želim na ovom mestu da se zahvalim svima koji su mi na bilo koji način čestitali 72. rođendan. Posebno mojim prijateljima Radivoju Mrđi i Zoranu Nikoliću koji su me baš iznenadili u subotu, kad su se pojavili u Jabučju, gde sam slavio sa ovdašnjim delom naše porodice, gospođicom Dunjom i njenim roditeljima Majom i Sašom.
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
