SUBOTIČKA je…
… jedna od najlepših ulica u Beogradu. Prvenstveno zbog očuvanih drvoreda, regulisanog parkiranja i lepih starih kuća, ali i novih zgrada koje nisu bitnije narušile ambijent. Za nekakav izbor na širem gradskom području, mi sa Zvezdare, teško da bismo mogli da predložimo boljeg kandidata, posebno njen gornji deo do ulivanja u Ulicu gospodara Vučića.
Danas je subota, pa ne bih da vas gnjavim pričama o sadašnjem gospodaru Vučiću i njegovim mladim jurišnjakinjama, kilavoj opoziciji koja još traži „novog Koštunicu“ ili prolivu od fudbalskog prvenstva, sve je to da prostite isto sr… Mada je, ruku na srce, i ovaj moj zapis te vrste, samo što je reč o našem narodnom običaju da ne skupljamo izmet svojih sve brojnijih kućnih ljubimaca.
Da napišem nešto o Subotičkoj ulici inspirasala me je sjajna kolumna koleginice Maje Uzelac o Krunskoj ulici, tačnije deo u kome nas pita: „Kako smo tačno izgubili Beograd? Kad kažem MI, ne mislim ni na kakav pokret, struju, daleko bilo stranku – mislim mi koji mu želimo dobro – i onda, da li je realno da nas je bilo toliko malo?“
Ne znam koliko je ukupno stanara Subotičke ulice bilo uključeno u nesvakidašnju akciju, ali tamo ćete na svakom stablu, rekoh prelepog, drvoreda videti više nego duhovite poruke da čuvamo svoj grad, svoje zelenilo i vazduh, da brinemo o čistoći travnjaka i trotoara…
Za naš portal poslao sam nekoliko fotografija tih „uličnih novina“, od kojih ovde prepisujem samo jednu: „Ako želite da šetate svog psa našom ulicom, a ne želite da počistite za njim, DOBRODOŠLI STE… samo ako naučite svog psa da svoje potrebe obavi kod vas kući!“
Ili: „Poštujte svoje komšije i grad u kome živite, počistite za svojim psom! Hvala!“ Hvala komšijama iz Subotičke, jer sad ne moram da opisujem susret u mom komšiluku, kad je neko devojče, videvši da posmatram kako se njen „lakić“, ili tako nešto od ovih pomodnih kučića, istovaruje na travnjaku, počelo da se izvinjava što nema kesu da to pokupi, a ja joj rekoh: „Ništa ti, dete moje, neću reći, jer sam juče odćutao kad je to isto baš na istom mestu uradila džukela nekog buldoga. Ili beše obrnuto…“
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
