Sprechen Sie turski?
Sretoh juče drugara, u čiju kafanu sam povremeno odlazio, a on mi kaže da više ne prima goste i da se sasvim preorijentisao da kuva i nosi hranu za radnike po gradilištima: „Znaš li, brate, da u ovom trenutku u Beogradu radi najmanje petnaest hiljada Turaka, od fizikalaca do raznih majstora. I samo pristižu…“ I tek će, ako je suditi po zvaničnim izjavama tokom posete predsednika svega ovoga njegovom velikom prijatelju Erdoganu i instagram objavama „piši Suzana, zarez“…
“Vlada prava jagma za dobrim majstorima, električarima, vodoinstalaterima, zidarima, tesarima, keramičarima… Traže ih domaće firme, stranci, svi koji započinju gradnju“, izjavio je nedavno Goran Rodić, potpredsednik Privredne komore građevinske industrije Srbije.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u drugom kvartalu 2021. godine u Srbiji bilo je ukupno 352.000 nezaposlenih, ali među njima gotovo da nema ljudi iz građevinarskih struka. Ima mnogo pravnika i ekonomista, veliki broj ljudi je nekoliko godina pred penziju ostao bez posla, ali oni niti znaju, niti mogu da rmbače po gradilištima…
Istovremeno je hiljade radnika iz Srbije otišlo da radi u Nemačku, Austriju i evropske zemalje za veći novac nego što bi mogli ovde da dobiju. Znaju kolika je cena za njihov rad u Evropi, gde mogu da zarade i po nekoliko hiljada evra, dok migranti i stranci ovde rade za 500 evra, mnogi neprijavljeni, smešteni u lošim uslovima, a često se događa da im „gazde“ oduzmu pasoše i papire…
„Za turske radnike sada donose pare u džakovima, jer sve plaćaju u kešu“, kaže moj drugar keteringar. Od toga država Srbija nema mnogo vajde, između ostalog što je ova berza radne snage uglavnom bez ikakve kontrole. Ako se i pojavi poneki inspektor, on sastavi zapisnik, pa ga prosledi na neko drugo mesto, a posle nekoliko meseci na istoj lokaciji ni „gazde“, ni „radnika“…
„Drumovi će poželjet Turaka, al’ Turaka nigdje biti neće“, tako je pevao čuveni guslar Rajo Vuković. Izgleda da nam se, kad god o nečemu previše guslamo – to uvek vrati u mnogo crnjoj verziji!
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
