Da nije tužno…
Neko je ovih dana na Tviteru objavio: „U jednoj firmi promenili raspored sedenja zaposlenih u odnosu na vakcinu, zajedno vakcinisani a odvojeno od njih, zajedno nevakcinisani. Bunili se nevakcinisani, neće da sede sa nevakcinisanima, jer ih dovode u rizik!“
Ne bih se bavio tom pričom, jer ionako su me na pasja kola izvređali antivakseri kad sam nedavno javno objavio da ćemo moja Mira i ja primiti treću dozu vakcine. Međutim, jučerašnje brojke (2.800 novih slučajeva, na respiratorima 108 obolelih, preminula još 21 osoba) pokazuju da se najnoviji talas korone kreće svojim putem, dok se mi, kao društvo u celini, bavimo nečim sporednim.
Mogu samo da zamislim da su odluci direktora ili gazde u pomenutoj firmi prethodile već klasične svađe zaposlenih (kakve imamo i u mnogim porodicama, u komšiluku, pa čak i među kafanskim drugarima) kad antivakseri pokušavaju da objasne da je koronu izmislio farmaceutski lobi kako bi čitavom svetu prodao šećernu vodicu umesto vakcina. Vakcinisani će, s druge strane, ponavljati da je to „najmanje što svako od nas može da učini“, da se vakcinacija kroz istoriju, i kod mnogo strašnijih bolesti, pokazala kao jedini pouzdani način sprečavanja njihovog širenja, da oni više veruju našim doktorima nego nekim internet šarlatanima…
Osim raznoraznih doktora, u ovim polemikama se najčešće pominju tetke i komšinice. „Moja tetka se među prvima vakcinisala, pa opet dobila koronu“, „moja komšinica nije htela da se vakciniše pa je vratili sa grčke granice“, „moja tetka pristala samo na rusku vakcinu“, „mojoj komšinici lekar rekao da je bolje da ne primi vakcinu ako misli da rodi“…
Na tvit o novom rasporedu sedenja u pomenutoj firmi, neko je ironično pitao da li to podrazumeva i novu namenu toaleta, pa je sad nekadašnji muški „samo za V“, a nekadašnji ženski „samo za NV“. Da nije tužno bilo bi smešno, pa se i meni čini da je mnogo bolje da umesto bilo kakvog komentara napišem ozbiljan tekst. Za jesenji broj „Ježa“!
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
