Izgubljeni u rebalansu Već godinama, krajem jula ili početkom avgusta, pohvalim opštinske vlasti Zvezdare i Voždovca kad na bilbordima istaknu najbolje đake u osnovnim i srednjim školama na njihovoj teritoriji. A počelo je tako što sam u leto 2015. zamerio Voždovčanima jer su uz slike tih devojaka i [...]
Večita mladost Branka Arbutine (3) Jedna od najhrabrijih životnih odluka Mirinog i mog venčanog kuma Branka Arbutine (1950-2009) bila je da početkom devedesetih godina prošlog veka napusti suguran posao u prestižnoj državnoj firmi (Institutu za nuklearne nauke “Vinča”) i posveti se zanatu za koji se niti školovao, niti [...]
Večita mladost Branka Arbutine (2) „Imao sam prijatelja, ali je umro. U stvari, čovek je živ ali je prijatelj umro.“ Ovo sam pročitao nedavno na stranici posvećenoj liku i delu Miroslava Mike Antića (1932-1986). Od mnogobrojnih komentara, uglavnom sa ličnim iskustvima, izdvojio bih dva osnovna. „I ja imam [...]
Večita mladost Branka Arbutine (1) Zbog našeg porodičnog “idi mi, dođi mi” festivala u čast “prvih pola veka” Mirinog i mog braka, u sredu 14. avgusta nisam, iako sam planirao, pomenuo da se tog dana navršilo petnaest godina, od kako nas je prerano napustio naš venčani kum Branko [...]
Porodica je domovina srca Još samo danas, pa onda ko zna kad... Mislio sam da jučerašnjim komentarom završim priču o proslavi prvih pola veka Mirinog i mog braka, uveren da je u našem životu zaista došlo sve na svoje mesto, a onda sam shvatio da bi sve ostalo [...]
We Are the Champions… Danas je rođendan mojoj prijateljici Zorici Vučković iz sela Drajinac kod Svrljiga. Trideset i neki… Nismo se nikad sreli, ali sam nekoliko puta pisao o njenom teškom životu u trošnoj kućici, bez noge, plućnog krila i, što je najgore, razumevanja i brige nadležnih… Pre [...]
Od srca za puno srce Najavih juče da ću se nekoliko narednih dana, pošto za našu porodicu, prijatelje i mene lično nema važnije teme, baviti Mirinim i mojim zlatnim jubilejom, koji smo bučno i radosno proslavili minule subote u poznatom restoranu “Stara trojka”. Plus par rečenica o restrospektivi [...]
Ima šta da se priča… Posle više nego burne sedmice, krunisane lepom proslavom pola veka Mirinog i mog braka, juče nam se ispraznila kuća. Neki na još malo odmora, neki za poslom, neki ka home sweet home, svako malo smo išli do aerodroma… Nisam tugovao, ne samo zbog [...]
Idemo dalje, pa dokle stignemo… Opisao sam prošlog petka u tekstu pod naslovom “Ća će mi Kopakabana” kako smo pre pola veka, početkom avgusta 1974. godine, voljom sudbine i po zapisima naših srca, tadašnja gospođica Mirjana Gligić i ja neplanirano proveli deset dana u odmaralištu “Baletna škola” u [...]
Kad tada nisam umro... Ima različitih tumačenja kako je nastala čuvena izreka „Vidi Napulj i umri“. U originalu, „Vedi Napoli e poi muori“. Mada je original izrečen najverovatnije na nemačkom jeziku, pošto se autorstvo ove ushićene sentence uglavnom pripisuje velikom nemačkom piscu i filozofu Johanu Volfgangu Geteu [...]
