Kome treba Erik Kantona

Posle 88 dana u gradovima koji su u samom svrhu svetske lestvice po uslovima života (stabilnost, zdravstvena zaštita, kultura i životna sredina, obrazovanje i infrastruktura), koju svake godine objavi kompanija “Economist Intellingence Unit”, na kojoj je za 2023. Melburn na trećem, a skonuli smo i do četvrtoplasiranog Sidneja, uz kraća ili duža zadržavanja u metropolama budućnosti kao što su Dubai i Singapur, moja Mira i ja smo opet u Beogradu. I to na manje od mesec dana od ko zna kojih istorijskih, prelomnih i sudbonosnih izbora…

Kad se doda klasična novembarska razglednica, kiša, hladno i mračno, valjda će biti jasnije zašto se vadimo na “džet leg” i iz kuće izlazimo samo kad baš moramo (ja na preferans, a Mira do prodavnice). U mom slučaju to znači i povratak na staru naviku da na televiziji uopšte ne gledam vesti, dnevnike, predizborna “sučeljavanja” i ostale emisije tipa “tri gosta u studiju”, u prevodu – gledam samo fudbal i filmove.

A onda mi se preksinoć dogodilo da i jedno i drugo dobijem u sjajnom britanskom ostvarenju “U potrazi za Erikom” (2009. godina, režija Ken Loach, u glavnim ulogama Stiv Evets, Erik Kantona i Stefani Bišop).

Ovaj film obično najavljuju kao priču o “poštaru Eriku kome sopstveni život izmiče iz ruku”, toliko je sluđen da kao strastveni navijač Mančester junajteda vodi zamišljene razgovore sa svojim idolom, čiji poster u prirodnoj veličini krasi njegovu sobu… A on, Erik Kantona lično, pokušava da jednostavna fudbalska pravila prevede na više nego komplikovanu životnu situaciju svog imenjaka…

Ne bih dalje da prepričavam “fabulu radnje”, što bi rekao Radovan Treći, ali ovo najnovije gledanje mi je ponudilo nekoliko bitnih asocijacija na aktuelnu političku situaciju u Srbiji. Sve je tu, raspuštena mlađarija, osioni kriminalci, traganje za idealnim vođom, stadionska skandiranja, sve do toga da Erikov najveći problem reševaju njegove kolege poštari!

Kad su se udružili i kriminalce ponizili njihovim sopstvenim oružjem, njima više nije bio potreban nekakav veliki vođa. Kantona se tada preselio u navijačku pesmu…

Poštari u Srbiji su opasno zaljuljali brod bahatosti, lopovluka i priviligija novokomponavane elite, ali ne bi valjalo da oni budu izigrani, ne toliko od kamarile na vlasti koliko od tzv. dobronamernih koji sve to komentarišu sa bezbedne distance… Engleski filozof Džon Stjuart Mil (1806-1873) je govorio da “čovek može naneti zlo drugima ne samo svojom aktivnošću nego i neaktivnošću, i u oba slučaja je odgovoran”.

Erik Kantona u pomenutom filmu kaže: “Ako je protivnik visok, ja igram po zemlji, ako je grub ja probam da ga učinim smešnim, ako ništa ne prolazi – potražim pomoć ekipe!” Pošto ja zaista nemam nameru da gledam bilo šta od tzv. političkih sadržaja, ako čujete nekog opozicionog lidera da je izjavio nešto slično – javite mi. Časna reč, glasaću za njegovu ekipu!

Written by : Ivan Mrdjen

Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.