Nije važno ko si danas…

Danas je Sveti Avramije Zatvornik, koji je živeo isposničkim životom više od pola veka. Izašao je, po predanju, samo dva puta, da preobrati svoju zabludelu sinovicu Mariju i prevede jedno selo u hrišćanstvo. Međutim, neki tvrde da je baš Avramije zaštitnik kockara. Zbog četiri keca iz današnjeg datuma.

Ovo sam napisao pre tačno 18 godina, pa mi zamerili neki koji takođe slave današnji dan što se sprdam sa jednim istinskim svecem. Neki me i ispravili da je Sveti Avramije zaštitnik ovčara, što meni sjajno došlo pa sam nekog sledećeg 11. novembra odgovorio da je to isto, jer “gde je kocka – tu su i ovce”.

A onda se Boris Tadić svečano upisao u istoriju naše i svih porodica sa ikonom Svetog Avramija, kad je današnji dan proglasio za državni praznik, zbog čega nam je naglo porasla “izlaznost” na slavskim ručkovima. Tačnije “dolaznost”, što smo kasnije pripisivali i običaju da za slavu moja Mira prvi put u sezoni napravi svoje nadaleko čuvene pihtije, ali i pravilu da se u našoj kući ne priča o poltici.

*     *     *

Pošto ovaj tekst pišem sa aerodroma u Singapuru, odakle letimo za Dubai, jasno je da će ljubitelji pihtija morati da sačekaju neki kasniji datum, zbog čega ću ovog puta iznimno, na Svetog Avramija pisati o političkim prilikama u zemlji Srbiji.

U stvari, prostor ću prepustiti mom prijatelju Vladanu Ćosiću iz Šapca, zadnja pošta Jalovik, sa kojim i njegovom suprugom Dragicom, osim današnju slavu, Mira i ja delimo i datum venčanja (28. septembar). Njegovu analizu iz jula prošle godine, na kratko uzdrmanu protestima posle masovnih zločina u Beogradu i okolini Mladenovca, prenosim ponajviše zbog bojazni da su u međuvremenu stvari postale još gore i nepodnošljivije.

Dakle, Vladan Ćosić, Fejsbuk, 14. jul 2022. godine: “Posle ove pošasti zvane SNS, predvođene Aleksandrom Vučićem, ako je se ikada rešimo, ostaće nam razorena i neprepoznatljiva država. Kao da su je izjeli skakavci. Kao šimšir posle najezde kineskih gusenica. Država sa uništenim i obezvređenim institucijama, sa uniženim vrednostima, ostaće država bahatosti, primitivizma i oholosti. O etici, kao nauci o moralu, neću da govorim.

U Srbiji danas ne postoji Ustavni sud, ne postoji Zaštitnik građana, ne postoji SANU, ne postoji Udruženje književnika, ne postoji ‘okrugli sto’, debata, tribina… Srbija je zemlja površnih, ravnodušnih, pospanih, uvređenih i zgaženih. Lepo je rekao Mika Antić: ‘Tamo gde blista površnost, mudri se na vreme povlače u svoje senke’. A mudri nam danas ponajviše trebaju.

(…) Srbija je zemlja staraca, zemlja prošlosti, zemlja u kojoj još uvek traju svi ratovi koji su ikada započeti na ovim prostorima. Naša budućnost više ne stanuje ovde, ona je negde severnije i negde zapadnije.

U zemlji Srbiji se, kao najveća dostignuća, uzdižu plate čiji mesečni iznosi jedva dosežu danskih par dnevnica. Srbija je zemlja u kojoj se ljudi ne leče, već umiru. Ovde samo popovi imaju posla, ako će, za par godina, imati ko da ih plati!

I kakve smo to mi (nas šačica, hiljada, nekoliko desetina hiljada ili milion) kurate sreće da se rodimo upravo ovde, na brdovitom Balkanu, sa koga se pogled ne pruža nigde, do u sopstveni kraj. Srbijo, majko, da ti unapred kažem: spokoj ti duši!”

*     *     *

A ko ti je sad pa taj Vladan Ćosić?! Zašto bi njegova politička razmišljanja i stavovi bili relevantni baš sada, uoči još jednih “presudnih”, “istorijskih” i gotovo referendumskih izbora?!

Pre svega, jedan od onih dobrih, vrednih, poštenih i čestitih ljudi koji neće nikome da se nude, ali ih zato niko nikad nigde i ne zove… To su, napisao sam i pre nekoliko dana, svi oni likovi koje smo tokom maja i juna u vreme najmasovnijih protesta protv nasilja ponovo viđali na ulicama Beograda i mnogih drugih varoši.

Ja nemam boljeg načina da mog prijatelja, koga mnogi znaju i kao osnivača rasadnika “Jalovik”, predstavim nego jednim njegovim tekstom upravo o tome kako se razvijao njihov porodični biznis:

“Kad smo pre trideset i više godina počinjali da radimo ovaj posao, jedan deo dobavljača (proizvođača sirovina) nije hteo da nam proda robu. Rekli su: to su male količine za nas. Kupite kod naših distributera…

Vreme je prolazilo, okolnosti se menjale, posao se razvijao, potrebe rasle. Danas, ti isti nude: rabat na količinu, besplatan prevoz, odloženo plaćanje…

Ja kažem: žao mi je! Moje je da ispoštujem one koji su poštovali mene dok sam bio mali i pratili dok sam rastao. To bi bilo kao da zaboraviš šta su sve tvoji roditelji učinili za tebe.

U biznisu, kao i u politici, nije najvažnije ko si danas, mnogo je važnije ko ćeš biti sutra!”

*     *     *

Bračni par Mrđen u čuvenoj Butterfly Garden na singapurskom aerodromu

Written by : Ivan Mrdjen

Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.