Izvin’te me što psujem…

Danima se dogovarale dve moje prijateljice da se vide i negde popiju kafu, pa kad su konačno uspele da “zabodu” i termin i mesto, jedna je napisala, onako kako to čine beogradske dame: “Fala qrcu”. Druga joj je odgovorila sa, izvint’te me što psujem: “Fala kurcu, Gorane!”.

Ima ta čuvena priča kako je najčuveniji hrvatski teniser Goran Ivanišević skoro deceniju i po bezuspešno pokušavao da osvoji neki gren-slem turnir, da bi pred kraj karijere, 2001. godine pobedio na Vimbldonu. I to uz “vajld kartu”, jer je u tom trenutku bio tek 125. na ATP listi. Tada su mu u rodnom gradu Splitu priredili nezaboravan doček, kažu na rivi bilo 150.000 ljudi, a na najvećem transparentu pisalo je upravo to: “Fala kurcu, Gorane!”

Iako je već nekoliko godina Ivanišević “naš čovik” kao trener Novaka Đokovića, koji je u tom periodu osvojio još deset najvažnijih svetskih titula, to što su mnogi ovih dana u Srbiji uzviknuli “fala, kurcu” ipak je naša lokalna muka.

Reč je, pogađate, o značajnom dogovoru dela opozicije o jedinstvenom nastupu na predstojećim parlamentarnim, pokrajinskim i veoma važnim izborima u Beogradu. Na izbornoj listi pod tim nazivom “Srbija protiv nasilja” su Stranka slobode i pravde, Demokratska stranka, Narodni pokret Srbije, Ekološki ustanak, Zeleno-levi front, Srbija centar, Zajedno, Pokret slobodnih građana, Rumunska partija i pokret Novo lice Srbije, a njeni nosioci za vanredne parlamentarne izbore su Miroslav Aleksić i Marinika Tepić.

Koliko je to značajan potez u i dalje nenormalnim i nemoralnim uslovima za izbore, najbolje ilustruju orkestrirani napadi na lidera Stranke slobode i pravde, kao nesumnjivog generatora ovog, možda poslednjeg pokušaja da proevropska opozicija osvoji nešto značajno. U tome, neću da se upuštam u procenu koliko je to slučajno, na svoj način učestvuju i razni pronalazači vruće vode, rupa na saksiji i dlaka u jajetu, koji sada, kad konačno imamo i programsko i personalno okupljanje na liniji onih najmasovnijih protesta protiv nasilja – po društvenim mrežama zanovetaju, kadriraju, jednom rečju pokušavaju da nam ogade i to malo svetla u tunelu zvanom Srbija.

U tom smislu je i primedba dobronamernog i opoziciji vazda naklonjenog Rodoljuba Šabića da“neprincipijelna kadrovska kombinatorika iritira javnost i smanjuje šanse cele opozicije da vodi komfornu kampanju, pre svega kampanju za izlaznost” – iznervirala mnoge koji su pozdravili ozvaničenje ove koalicije.

“Ajde bre ne širite više demagogiju. Ja prvi ću izaći na izbore zato što su svi na okupu. Ne zato što ih podržavam već da bi se oborio ovaj javašluk. Sada svi (pokušavam da nađem reč koja ne bila uvredljiva) ….! Sada vam ne valja što su ujedinjeni, ranije nije valjalo jer nisu ujedinjeni”, reagovao je vrlo aktivni “ikseraš” Jovan Ognjenović. Ja bih, izvin’te me što psujem, mesto onih tačkica stavio “seru”.

I još bih sa svoje strane, izvin’te me što psujem, dodao to isto “fala kurcu” i što je konačno isterano na čistinu da sa liderom onoga što je ostalo od Narodne stranke niko ne želi u koaliciju, pa čak ni oni na koje je računao kad je evropski šešir zamenio za četničku šubaru.

On mi sad liči na nešto što sam čuo u legendarnoj izjavi gorepomenutog Gorana Ivaniševića, tog 10. jula 2001. godine: “Ovo je samo Split mogao napravit, mi smo najluđi grad na svitu, ja sam ponosan što sam rođen u Splitu, da nisam rođen u Splitu ja bi bio kurac od ovce!”

Ko mi ne veruje, može da pogleda na

www.youtube.com/watch?v=O4cH4GgScuE

Written by : Ivan Mrdjen

Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.