Nova Vlada, stara priča
U zgradi iza Rosandićevih razigranih konja danas će biti proglašen nov sastav Vlade Srbije. Da živimo u normalnoj državi, očekivao bi se pozitivan stav prema spisku koji je u nedelju pročitao predsednik svega ovoga, makar zbog činjenice da je tu čitav fudbalski tim pripadnica nežnijeg pola.
Među njima su i dve najistaknutije ličnosti sa naprednjačke liste, čime je bar donekle izbegnuta stara praksa da nam se sa bilborda osmehuju jedni, a u ministarske fotelje zasednu sasvim drugi likovi. Kao večiti Laza Ristovski, na primer…
Sve ostalo, teško da je za pohvalu. Posebno je upitna priča o “Vladi kontinuiteta”, jer je, uz oročenu premijerku, tek petina portfelja dodeljena aktuelnim ministrima, pa ispada da nam u ovoj zemlji sjajno ide samo u finansijama, ekologiji, kulturi (ali bez informisanja), prosveti i selima. Plus briga o nedovoljno razvijenim opštinama koja je podignuta na polucilinderski nivo.
Nije tajna da je državna kasa puna uz neprestano zaduživanje, što direktnim pozajmicama, što kroz kredite za izgradnju kapitalnih objekata, a teško da će se iko od poslenika u kulturi i prosveti ili od žitelja sve pustijih i sve starijih sela složiti sa pozitivnim ocenama o radu resornih ministara. A o ekologiji neka pričaju aktivisti sa Šodroša, Stare planine, Jadra…
Pošto se “nastavkom rada” ne može nazvati ni premeštanje tri figure na nova polja, najveći kontinuitet je, u stvari, u namirivanju apetita i nagrađivanju lojalnosti likova koji su decenijama na političkoj sceni, pa su sada sa raznih drugih funkcija prekomandovani u Nemanjinu 11.
Zato je u pravu sudija Apelacionog suda i pisac Miodrag Majić (sa kojim u Zavičajnom društvu Ariljaca i prijatelja Arilja delim ovaj drugi status), kad je preksinoć rekao da za njega “izbor Vlade nije utisak dana”.
„Mislim da je u društvima ovog tipa apsolutno svejedno ko su nam ministri. Da li se na ovim mestima nalaze nova imena za koja nikada nismo čuli ili imena koja smo prečesto čuli pa se ona izmešaju u šeširu. Nažalost, uveren sam da smo stvorili društvo u kome je bilo kakva vrsta institucionalnog okvira uništena, pa samim tim nije ni bitno ko je na tim mestima jer to nisu ljudi, kao što nisu ni sudije, ni tužioci, koji će u punom kapacitetu moći da obavljaju svoje poslove“.
Što bi rek’o Perica Jokić u najnovijem trobroju “Ježa”: “Problem nedostatka viceva, rešili smo izborom nove Vlade!”
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
