U jednom pravcu
Ovih dana dok smo se zamajavali “letećim cirkusom”, u prevodu: ustoličenjem jedanaeste Vlade Srbije u ovom veku, život je išao nekim svojim putevima…
Ako niste primetili u toku je Sajam knjiga. Nisam, da budem iskren ni ja, dok mi aforističar Milan Simić nije poslao nekoliko “sajamizama”, poput ova dva: “Najjača kletva upućena piscima. Dabogda živeo od prodaje svojih knjiga.”; “Od kad su ovi na vlasti, mnogi satiričari su postali humoristi.”
Za ovaj drugi, objašnjenje je jedan treći Simićev aforizam: “Neobavešteni satiričari bave se humorom.” Ne znam da li je humor ili satira, ali neko je sjajno primetio da je dobro što su sada u istom resoru turizam i omladina. Problem je što odavde mladi putuju uglavnom u jednom pravcu!
Minulog vikenda su u hramu svetskog plesa Blekpulu Dušan Dragović i njegova životna i profesionalna partnerka Valerija (dvojačko Agykian) postali svetski prvaci u kategoriji profesionalaca (standardni plesovi). Dušan je dete Karaburme, ali se na pobedničkom postolju iza njega vijorila engleska zastava.
On je iz Srbije otišao pre deset godina, a prekjuče je jedna od naših najboljih vaterpolitskinja Janja Kaplarević javila da je uspešno stigla u Kaliforniju, zadnja pošta Westcliff University, Irvine, te da ima utisak da se “nalazi u nekom filmu”.
Od njenih utisaka daleko najjači je onaj kad je sletela u Ameriku, pa se službenik na imigracionom šalteru, kad mu je pokazala neki dokument bez koga ne bi mogla da prođe, samo osmehnuo i rekao: “Ajd idi!” Baš tako, po naški! Nije toliko važno što je taj momak Afroamerikanac, koliko je prva asocijacija da se verovatno već nagledao mladih sa ovih prostora, posebno iz Srbije.
P.S. Pobednički tango Dušana i Valerije možete pogledati na: Dusan Dragovic & Valeria Agikyan | Tango | Pro Ballroom, London Ball 2022
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
