Brnabljanje
Putovali smo prekjuče moj brat Mića i ja do Vršca i nazad, jer su nas sa tamošnjeg groblja pozvali da obnovimo ugovor o zakupu i održavanju mesta na kome je sahranjena naša majka Ana Zonai (1930-1990). Kao i obično, kod vetroparka nedaleko od Alibunara pričali smo o “vetrenjačama za struju”, koje tu stoje od 2018. godine, a ukupno ih je dva’esjedna.
Nekako u isto vreme u zgradi iza Rosandićevih konja se oročena premijerka mučila da objasni zašto energija koja se proizvodi na taj način nije ozbiljnije predstavljena u planovima evo već jedanaeste Vlade Republike Srbije u ovom veku.
Ako je verovati snimku tviteraša koji objavljuje pod firmom “Sajam ludaka”, to je izgledalo ovako: “Energija sunca i vetra se zove intermitentni izvor energije. Varira… kad ima sunca i kad ima vetra. Zato je potrebno balansiranje. Mi nemamo toliko energije za balansiranje. Samo bi nam srušio sistem, pokidao mrežu i sve bi…
Tu počinje drama, jer se filadendron iz Nemanjine baš namučio da precizno izgovori “kolabiralo”, od glagola kolabirati, koji Vujaklija označava kao medicinski pojam za “naglo malaksati, klonuti snagom, osnesvestiti se, biti napadnut kolapsom”. Klonuo sam snagom dok sam pokušavao da uhvatim kraj tog iskaza: “Sve bi kolaborilao… kolaborilalo…ko-ra-bo-rilalo (baš tako, na slogove)…kolabiralo… (and finaly) kolabirao…”
Umesto komentara citiraću reči Milovana Danojlića iz knjige “Muka s rečima”, prvi put objavljene pre 45 godina: “Brbljanje je, svakako, znak nekog oboljenja, kako kod pojedinca, tako i u široj zajednici. Brblja se da bi se iskrivotvorilo i nadomestilo izricanje, ili da bi se, detinjastim zabušavanjem, zaobišlo kakvo neprijatno pitanje. Brbljanjem se po pravilu nešto zataškava; a bogme se i ima šta zataškavati!”
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
