Zvižduci i aplauzi
“Oni koji čekaju promene, načekaće se… nema u ovom društvu potencijala za promene. Gledajući radnike komunalnih službi kako zvižducima dočekuju gradonačelnika Šapića, shvatila sam da nama nije niko kriv. Nestaćemo isključivo zbog sopstvene gluposti”, napisala je nedavno moja prijateljica Nada Ranković.
Nju nije iznerviralo što su pomenuti komunalci zviždali Ganguli, već što su aplauzom pozdravilli bivšeg gradonačelnika Malog i večitog zamenika Iznoguda, jer im je navodno bilo bolje u vreme njihovog mandata. Kad kažu “bilo bolje”, pretpostavka je da se to odnosi na plate, jer se ovde svako bavi isključivo sobom i svojim mukama.
Nikoga ne interesuju problemi u kojima se društvo nalazi, nepostojanje institucija, nepoštovanje zakona…važna je ta bedna platica, koja je verovatno bila veća u vreme kad je inflacija bila manja. I zato aplauz za čoveka za vreme čijeg mandata su fantomke postale radna uniforma, jadna je zemlja u kojoj se tapše lopovu i plagijatoru…
“Da je socijalna svest na malo višem nivou trazila bi se i smena Šapića i odgovornost svih pre njega. Ali mi smo trpeljiv narod, zato nam i jeste ovako. Trpimo vlast, trpimo opoziciju, trpimo nemaštinu… sve trpimo, ali kritiku nikako. Zato što smo sujetni, arogantni, gordi i bahati… zato nas trideset godina jedni isti zamajavaju i kao paraziti žive na grbači ovog naroda”, teško da bi se išta moglo dodati ovom komentaru gospođe Ranković.
Zato se učesnici većine protesta održanih u poslednje vreme, pa čak i nekih nauma da se ukaže na određene lokalne probleme, tako upadljivo “ograđuju od politike”, naivno očekujući da će se za “probleme malih ljudi” zaiteresovati ovdašnji Superheroj.
Bez obzira što će on, kao onomad u Pećincima, samo da izgradi novu “kulu u vazduhu”…
* * *
Napomena: Ovaj tekst napisan je pre objavljivanja novog sastava Vlade Srbije. Posle toga postao je, po mom skromnom mišljenju, još aktuelniji, jer nas sav taj “leteći cirkus” vraća na prvu rečenicu: “Oni koji ćekaju promene, načekaće se!”
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
