“Nikad važnije”
Reče preksinoć u “Utisku nedelje” novinarka i politikološkinja Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra kako ništa ne očekuje od bučno najavljivanog, pa za narednu subotu odloženog obraćanja predsednika svega ovoga, jer se, ako sam dobro zapamtio, “po običaju, neće baviti onim što ljude interesuje”.
Nušić bi dodao da ovo odbrojavanje kida živce samo onima koji čekaju da im “Pera pisar iz administrativnog” javi da li mogu da nakrive polucilinder. U prevodu, da li će (p)ostati ministri, odnosno koji će im resor zapasti u još jednom izvlačenju zečeva iz mađioničarevog šešira.
Kad je pre dva meseca na televizijama za ružičastu stvarnost i aktuelnu sreću najavljeno “nikad važnije obraćanje predsednika” napisao sam tekst za “Jež” o svim mogućim implikacijama te neoprezne najave. Počev od pitanja da li su svi prethodni predsednikovi nastupi (neko je tih dana rekao da ih je bilo 379) bili manje važni, nevažni ili, daleko bilo, potpuno nevažni?
Koliko je teška ta gradacija unazad, još veći problem imaće najavljivači budućih “šefovih” monologa. Posle “nikad važnijeg” jedino je još preostalo “najvažnije”, što bi, s druge strane, zluradi odmah povezali sa njegovom abdikacijom.
Nema mnogo koristi ni od dodavanja brojeva, mada bi “nikad važnije obraćanje dva”, pa “nikad važnije obraćanje tri” i tako redom… moglo da sačuva važnost novih izliva lika i dela po malim ekranima, a da se pri tome ne dovede u pitanje tandara-mandara-bruć karakter prvoizvedenog “nikad važnijeg”.
Problem sa brojevima je što se to ne može terati u nedogled. Brus Vilis je umirao muški samo pet puta, a Hari Poter je izgurao osam nastavaka, pa su dosadili i Bogu i ljudima. Baš kao i “Žikina dinastija”!
Prethodni pasus nisam napisao za “Jež”. Nisu ni oni tako neozbiljni!
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
