Pedeset ’iljadarki
Pažljivo sam pratio frku oko „oglasa za posao koji je zgrozio Srbe“, čija je osnovna poruka: „Ako niste voljni da radite vikendom ili nekoliko dodatnih sati jer ste potrebni timu, ovo nije za vas.” Uz poduži opis poslova, obećana je i plata od čitavih 50.000 dinara…
Iako je ova „nepristojna ponuda“ uklonjena sa popularnog sajta za zapošljavanje, a iz prozvane firme dali nemušto objašnjenje da je, po običaju, zabrljao neko od niže rangiranih uposlenika, u središte pažnje vraćeni su uslovi u kojima radi veliki broj ljudi, posebno onih na početku karijere, ne samo kod privatnika.
“Sve te poslove, plus računovodstvene, radila sam za 34.000 dinara. Prekovremeno se ne plaća, radi se subotom, za vreme praznika ne planirate ništa jer je najverovatnije da ćete raditi. Kad nisam dobila povišicu nakon dve godine, dala sam otkaz. Tako je to kod svih privatnika”, napisala je na našem portalu “Knjigovođa”.
Po banderama i izlozima prodavnica, pekara, kiosaka… poslodavci, kao bogzna kakve povlastice, nude ono što su dužni da ispune po zakonu: nedeljni i godišnji odmor, plaćen prekovremeni rad, sigurnost tokom bolovanja, prevoz i topli obrok… Kod starijih to može da probudi nostalgična sećanja, ali mlade, pa još vične savremenim zanimanjima, teško je motivisati na taj način.
Zato uspešne firme ne nude samo dobru platu, već ističu i različite benefite, kao što su kraće radno vreme novih mama, dodatne naknade za rad od kuće, “regres” za godišnji odmor, plaćeno bolovanje sto odsto, Božićni bonus, pokloni za decu, besplatni kursevi, plaćen fitnes, uplate u privatni penzijski fond…
Ima, kažu, i takvih kompanija. Za većinu, međutim, još važi sjajan aforizam Ninusa Nestorovića: “Naša radna snaga je veoma tražena roba. Bolja je od kineske, a jeftinija!”
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
