Toplo – hladno
Kolega Ivan Hrašovec obavestio me je da su minulog vikenda gradske vlasti naredile da se zatvori voda na svim javnim česmama u gradu, na osnovu neke odluke po kojoj to mora da se učini 15. oktobra.
“Sad su bili baš ‘revnosni’, kao da nam preti opaka zima. Istovremeno grejanje u stanovima ne počinje 15. oktobra, jer je, navodno, napolju još veoma toplo. Premijerka kaže da pogledamo kroz prozor da se uverimo da zima nije blizu, ali to ne važi i za ove u vodovodu”, tako glasi poruka mog prijatelja.
Ova igra “toplo – hladno” ne odnosi se na činjenicu da će svako razuman podržati aktuelne mere štednje sve skupljih i sve nedostupnijih energenata. Reč je mnogo više o ukupnom utisku da kod nas država postoji nekako “na parče”, pa često odluke jednih nemaju nikakve veze sa ponašnjem drugih, nadležnih po istom pitanju.
A to je veoma često jedan od prikrivenih razloga zašto se mnogi ljudi u najboljim godinama odlučuju da “zapale” iz ovakve države. Poput Mirine i moje najstarije ćerke Milene koja će danas sa porodicom, kolegama i prijateljima proslaviti četrdesetneki rođendan. U Melburnu, gde živi još malo pa punu deceniju.
Dve godine kasnije je isto učinila i njena mlađa sestra Marina, ugnezdivši se sa svojim sinovima malo bliže, u Dubaiju. Tamo im se sinoć pridružila moja Mira, a i ja ću uskoro na veliko putovanje preko tri kontinenta, zahvalan našim ćerkama što su nam omogućili da hladne beogradske zime menjamo za boravak u toplijim krajevima.
Portugalski nobelovac Žoze Saramago je pisao da “tako to biva kad nam život krene naopako, spavamo kad bismo morali biti budni, odlazimo kad bi trebalo da dođemo, zatvaramo prozor kad bi trebalo da ga otvorimo”. Da budem iskren, dozlogrdilo mi je da budim uspavane i otvaram zamandaljene prozore.
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
