Rođendanske beleške
„Neko ostari kao zlato i mramor, a neko ostari kao cipela“, sa tom mišlju Jovana Dučića proveo sam veći deo ovog 2. oktobra, obeležavajući dan kad su rođeni engleski kralj Ričard Treći, indijski državnik Mahatma Gandi, romanopisac Henri Grejam Grin, muzičar Metju Tomas Samner, poznatiji kao Sting, rukometni golman Abaz Arslanagić…
Nisam baš siguran da li imaju bilo kakve veze sa mnom i činjenicom da sam juče napunio 73 godine poslednje reči pomenutog suverena: „Dajem kraljevstvo za konja“. Bojim se da sam bliži nečemu, o čemu je takođe pisao Dućić: „Nema ni jednog ostarelog kralja koji ne bi pristao da bude običan mladi poručnik.“
S druge strane, čitavog života sam se zalagao za mir među ljudima, bez obzira na rasu, veru, naciju, godine ili pol, napisao sam i jedan, kažu zanimljiv, roman, više od tri decenije bio sam, kažu solidan, golman na malim fudbalskim terenima…
Jedino sa muzikom nisam baš imao sreće, posebno jednog davnog leta kad sam dva meseca samostalno vežbao pevanje, ne bi li me čuveni čukarički profesor muzičkog Vujadin Vuja Krajinović uvrstio u hor, u kome je pevala moja prva ljubav Mirjana Nikolić iz „engleskog odeljenja“, a ja učio nemački… Što bi rekao mudri Ivo Andrić: „Beskorisno je u starosti produžavati život. Mladost treba produžavati.“
U to ime, zahvaljujem svima koji su mi čestitali rođendan na bilo koji način, telefonom, porukama, preko društvenih mreža, ili lično na placu mog drugara Dimitrija u Guncatima… Nema boljeg načina nego da čestitke prosledim mojim prijateljima, koji su takođe juče duvali u svećice: Miri Duletić, Nenadu Čalukoviču, Maji Krasin, Momčilu Arbutini, Anji Ćapin, Zoranu Nikodijeviću, Željku Jovanoviću, Mirjani Božić…
A to je i priča mog života. Uvek na kraju bude Mirjana!
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
