Uvek sveži i aktuelni
“Ne mogu oni da nas lažu, koliko mi možemo da im verujemo.” Ovaj aforizam tragično stradalog Milana Maleševića (1975-2022) profesor dr Petar Đukić ocenio je kao “dijagnostičku istinu”.
Možda i pod utiskom još jednog “trla baba lan” nastupa na televizijama za ružičastu stvarnost, aktuelnu sreću i onima što rade na strujomere i lokalne budžete, moj prijatelj je predložio da se organizuje “književno veče posvećeno preminulim aforističarima i njihovim večitim anticipacijama”.
Sa tim se možda ne bi složio Petar Lazić (1960-2017), koji je svojevremeno napisao: “Za satiričara nema večne inspiracije. On se bavi lako kvarljivom robom.” A za subotnji matine bi verovatno ponovio: “Odisej je bar lutao sam. Itaku nije vodio sa sobom.”
Legenda iz Pančeva Zoran T. Popović (1957-2022) bi istim povodom dodao: “Cela Srbija je uz tv prijemnike. Vlast nas aparatima održava u životu.” Zato i danas neki njegovi aforizmi više deluju kao da su napisani za sutrašnje novine nego za antologije: “Niko ne vidi izlaz iz krize. Naš lavirint besprekorno funkcioniše.” A može i ovaj: “Ni vođa ne zna kuda nas vodi, tako da će iznenađenje biti potpuno.”
Predrag Pjević (1935-2021) bi se istoj zabavi pridružio sa dva aforizma: “Kad predsednik izgubi kompas, zaluta narod.” “Za sedam godina Srbija će biti pred vratima Evropske unije, ali neće moći da dohvati zvonce.”
Ne znam kad je ova Pjevićeva “prognoza” prvi put objavljena, ali kad god da je pročitamo reč je o istih sedam godina razlike. Što bi rek’o Vuk Gligorijević (1946-2003): “Satitičar je vizijoterapeut.”
Zato je on još pre više od dve decenije mogao da predvidi ono što se jasno videlo minule subote: “Sposobni diktator u rukama naroda drži svu vlast.” Ili još preciznije: “Njegova uloga je noseća. Stalno rađa probleme.”
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
