Zapisi iz supermarketa
Često me pitaju kako šest puta nedeljno pišem komentare a stalno ponavljam da ne čitam novine i ne gledam televiziju? Kad me mrzi da šire objašnjavam kažem da mi mnogo pomažu društvene mreže, gde pratim šta ljudi komentarišu, tvituju, lajkuju…
Odgovor pod „b“, međutim, ma koliko u početku izazvao čuđenje, veoma brzo naiđe na razumevanje i odobravanje. To je ono kad kažem da se o svemu što se događa najbolje informišem u – supermarketu!
Nije samo reč o svakodnevnim poskupljenjima, posebno namirnica i artikala koje svi kupujemo, ili o tome da su isti proizvodi kod nas, izraženo u evrima, skuplji nego u Nemačkoj, Danskoj, Grčkoj… Zato su cene suhomesnatog i sireva istaknute za sto grama, i da ih mušterije lakše prihvate i da se ne postide kad zatraže tu količinu…
Pregršt informacija o državi i ekonomiji daju i sve uočljiviji prazni rafovi, koji neodoljivo podsećaju na godine kad smo bili svetski rekorderi inflacije. Novo je, međutim, što u nekim supermarketima kažu da robe ima, ali nema ko da je razvrsta po rafovima.
Zato sad mnogi zapošljavaju penzionere, pa na svakom koraku vidite ljude u poodmaklim godinama na poslovima koje u svetu radi mlađarija po sistemu „half time job“. A kad vidite red na kasi, budite sigurni da se „nova radnica“ u pedesetinekoj obučava za rad na tom neuralgičnom mestu.
Ne bih šire ni o čikicama koji iz kutija sa keksićima odvade nešto poslastica za svoje ljubimce, o dovitljivim domaćicama koje izmere tri limuna, uzmu nalepnicu, pa posle dodaju još dva, ne bih ni o „informerbirovcima“ koji po policama sa dnevnom štampom sakrivaju naše novine i „Danas“…
Ima toga još, treba samo gledati. Ne bih olako dodao i „slušati“, jer je prava informacija to što zbog svega toga niko čak ni ne gunđa!
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
