Ljudi od strasti
U subotu su porodica i prijatelji obeležili prvu godišnjicu iznenadne smrti Bratislava Petkovića (26. septembar 1948. – 9. maj 2021.), reditelja, dramaturga, osnivača Muzeja automobila, svojevremeno i ministra kulture i informisanja.
U nedelju su porodica i prijatelji obeležili šest meseci od prerane smrti Slaviše Lekića (21. septembar 1959. – 9. novembar 2021.), novinara i producenta zapaženih dokumentarnih filmova i serija, svojevremeno i predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije.
Kako to već biva u trenutku kad nas napuste ljudi od imena, ugleda i dela govori se, piše i priseća kako su živeli i šta su uradili. Kasnije, kad se okupe samo njima najbliži i najodaniji, počne i priča o nečemu što se na sahranama pita šapatom – kako su umrli…
Da mogu da biraju, mnogi bi rado prihvatili da s ovog sveta odu kao Braca, mirno, kod kuće, bezbolno, bez tereta porodici… Lečke je otišao izmoren tromesečnom borbom sa opakom bolešću, u kojoj su do poslednjeg časa učestvovali i njegovi najbliži… Ipak, tu razlike nema, ako uvažimo misao Leonarda da Vinčija: „Kao što dobro proveden dan donosi srećan san, tako i dobro proveden život donosi srećnu smrt“.
U jednom od mojih omiljenih filmova („Serendipity“, SAD, 2001.), dok glavni lik Džonotan Trejger (Džon Kjuzak) traga za devojkom Sarom sa kojom je proveo samo jedno popodne (Kejt Bekinsejl), njegov kum Din Kanski (Džeremi Pajven), koji u „Njujork tajmsu“ piše nekrologe, kaže da su stari Grci, kad neko umre, postavljali samo jedno pitanje: Da li je imao neku strast?
Ni tu nema razlike. Muzej automobila će još dugo svedočiti o Petkovićevoj pasiji. Vreme zlo, njegovi „junaci“ i „vladalac“, će nas, na žalost, još dugo podsećati na Lekićevu strast da sve pamti i stavlja na svoje mesto.
* * *
Tekst sam napisao u nedelju rano popodne, ne sluteći da će se jedna rečenica odnositi i na vest koja je stigla iste večeri. „Da mogu da biraju, mnogi bi rado prihvatili da s ovog sveta odu kao Braca, mirno, kod kuće, bezbolno, bez tereta porodici…“ – pročitaćete na početku četvrtog pasusa.
Moj prijatelj, kolega i drugar Veselin Simonović (15. novembar 1959. – 8. maj 2022.) izabrao je taj način. Zato je vest o njegovoj smrti bila toliko iznenadna, da dugo u nju nisam ni mogao, ni želeo da poverujem…
Potvrđena je i citirana misao Leonarda da Vinčija o „dobro provedenom životu“. Vesa je i to umeo da izabere…
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
