„Nepogrešivi vođa“
„Nepogrešivog vođu“ upoznali ste u više verzija, Tito, Milošević, Koštunica, Vučić… Ma koliko da su koristili slične mehanizme, da li ste među njima uočavali i određene razlike – pitao me kolega Dragan Stošić za NUNS-ov „Dosijea o medijima“, objavljen u jučerašnjem Danasu.
Odgovorih da ne bih po tom pitanju bio blag ni prema Borisu Tadiću, jer je upravo tokom njegove vladavine došlo do promene pozicije „nepogrešivog vođe“ u medijima i u svakodnevnom životu i radu medijskih poslenika. Njegovi prethodnici su se pojavljivali tek povremeno, ali je zato silesija komesara i aparatčika „obavljala posao“ po redakcijama i forumima gde se o novinarstvu „brinulo“.
Ko se još seća ubojitog tandema Savo Kržavac – Voja Mićović, koji je krajem osamdesetih prepravio ondašnju medijsku scenu Srbije po meri „lidera sa suncem u kosi“?! Ko se još seća likova iz Koštuničinog kabineta koji su vedrili i oblačili po redakcijama početkom ovog veka?!
A onda je došao Boris Tadić i počela je era „ja pa ja“ politike. Nije ga slučajno genijalni Marko Somborac stalno crtao pred ogledalom, a tadašnjeg predsednika Vlade Srbije kao kafe kuvaricu.
Bez obzira na kratku epizodu sa nesretnim Tomom Nikolićem, sadašnji predsednik svega ovoga je nastavio da baštini tu praksu, još kao famozni PPV… A onda je postepeno stigao i do toga da nam i bukvalno iskače iz frižidera!
„Srbija je umorna od lidera“, ali još dugo ćemo morati da ih trpimo, jer stalno pokušavamo da jedne zamenimo drugima. Sad vidim po društvenim mrežama kako mnogi pretresaju opozicionu scenu i više ne vide nikog koga bi isturili kao nekakavog lidera opozicije.
Jedni pokazali svoje pravo lice, drugi se preselili u rubriku „kucamo na vrata zaboravljenih asova“, treći to nikad nisu ni bili… Otuda se pojavljuje i slabašna nada da bi taj „igrač“ već u sledećoj prilici mogao da bude Savo Manojlović iz „Kreni – Promeni“.
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
