Vreme za aplauze
U komentarima povodom teksta o pomalo bizarnoj kampanji u Norveškoj za štednju vode, jedan čitalac se prisetio “čuvene uredbe gradonačelnika Beograda Bogdana Bogdanovića (1922-2010) da građani potkazuju svoje komšije koje se tuširaju van propisanog vremena”.
Nije sporno da je u vreme njegovog “vođstva gradom” (od 1982. do 1986.) snabdevanje pijaćom vodom bilo problematično, pa je, koliko me služe sećanje i novinska dokumentacija, jedna takva uredba doneta, ali se isključivo odnosila na zalivanje bašti, pranje automobila i slična rasipanja i sebičluke. Sigurno je, međutim, da ni komunalni problem ni pomenuto “rešenje” nisu nešto po čemu vredi pamtiti ovog izvrsnog arhitektu, vajara i profesora.
“Zaboravili ste to, jer je taj nesretni vajar i neuspešni gradonačelnik bio kao protivnik Miloševića”, zamerio mi je pomenuti “komentator”, po običaju da ljude neprestano razvrstavamo po fijokama za “naše” i “njihove”. Pri tome je otpor politici nekadašnjeg gospodara života i smrti bio i ostao na lošem glasu, a Bogdanović se tome suprotstavio već na početku, u vreme tzv. događanja naroda (1987. i 1988.), upozoravajući da iza uvežbavanja aplauza i nameštanih scenografija slede uvežbavanje strojevih koraka, gađanja bojevom municijom i rušenje gradova.
Ovo na prvi pogled nema neke direktne veze sa najsvežijim objavama o uvežbavanju aplauza pred dolazak predsednika svega ovoga i resornog ministra na gradilište u Kliničkom centru Srbije. Ne mogu, jednostavno, ni da se zgražavam, ni da se podsmevam jadnim radnicima, jer se dobro sećam kako nas je početkom maja 2012. u hali Belekspo centra, kao kandidate URS za poslanike i gradske odbornike, uz još dve hiljade stranačkih aktivista, neki “dirigent” više od pola sata uvežbavao da se, kad on poput NBA najavljivača vikne “Mlaaaaađan” – halom zaori “Dinkić”!
Bruka je što smo to ponovili još nekoliko puta, pošto je čitav program kasnio dok iz Novog Sada nije pristigla glavna zvezda Ujedinjenih regiona Srbije. Maja Gojković!
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
