„Prvoborac“ sa Zlatibora
Sa petnaestak kolega iz Beograda prisustvovao sam minulog vikenda manifestaciji „Dan otvorenih vrata Opštine Čajetina“. Na taj način naši domaćini su želeli da se zahvale ekipi koja je prethodnih godina obaveštavala javnost o njihovim problemima da postave gondolu od centra Zlatibora do 1.496 metara visokog Tornika.
Ima u tome i malo izvinjenja, jer u januaru ove godine, kad se gondolom svečano provozao predsednik svega ovoga, među novinarima nije bio nikog od „prvoboraca“. Kažu, o tome je odučivao državni protokol, a izvinjenje je što nas nisu pozvali nekoliko dana ranije, kad je zaista otvorena „najduža panoramska gondola na svetu“.
Status „prvoborca“ stekao sam u februaru 2017. kao učesnik opštenarodne akcije, kojom su, uz prilično zlatiborskog inata, počeli radovi na mestu gde su danas svakodnevni redovi zainteresovanih za pola časa putovanja devet kilometara dugom trasom „Gold gondole“. Tada sam dobio dve bele majice sa natpisom „Zlatiborska moba 2017 – Opština Čajetina“, koje sam ponosno nosio narednih meseci, čak i u Melburnu.
Tamo mi je veliki problem bio da familiji objasnim kako opština koja živi od turizma hoće da postavi već kupljenu i plaćenu gondolu za prevoz skijaša i gostiju na vrh planine, a republička vlast to ne dozvoljava, jer navodno „hoće da grade na tuđoj zemlji“. Još manje bi pomogla duhovita opaska Milana Stamatovića, prvog čoveka Čajetine, da je vlasnik tog zemljišta Republika Srbija, pa tako ispada da je „za ovaj režim Srbija – tuđa zemlja“!
Sledeći put sam, opet u organizaciji agencije „Pragma“, došao na Zlatibor kad je konačno izdata dozvola za gondolu, a pravi hit bila je izjava potpredsednice Vlade Zorane Mihajlović da „nije bilo političkih pritisaka, jer da ih je bilo, mogli bismo da ne damo dozvolu ni sad kad Čajetina ima sve papire“.
To može nam se da nećemo kad god hoćemo, može nam se da hoćemo što god hoćemo i može nam se da nećemo kad god nešto nećemo – tri su pojavna oblika iste jednačine, čiji rezultat je uvek negativan. Po sve nas, a ne samo one koji sa takvom vlašću imaju nekakvog posla!
******************************
Prvoborci: Zoran Nikolić, Ivan Mrđen i Cvijetin Milivojević na Zlatiboru početkom 2017. i četiri i po godine kasnije kraj spomenika „Zlatiborskoj mobi“
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
