Baštovan
Tokom ovog najtežeg perioda izolacije, ako je tačno da je prošao i da je došlo vreme za labavljanje najoštrijih mera, neko je počeo da kuva, neko je naučio strani jezik, neko je pročitao desetine knjiga, a neki su otkrili iznenađujuće talente, poput Mirinog i mog zeta Kamerona koji je postao majstor u – vezenju goblena. Mislim ipak da su najbolje prošli svi koji imaju kakav plac, parče zemlje u avliji ili makar nekoliko saksija na terasi, jer su društvene mreže prepune hvale njihovim baštovanskim umećem. Tako sam i ja, ovde u Dubaiju, napravio pravu “džunglu” od desetak stabljika čeri paradajza, baš kao što sam u leto 2018. uspeo u našem zvezdarskom dvorištu.
Tada sam napisao da “živimo u vremenu kad su samo biljke zahvalne za svaki trenutak pažnje koji im pružimo i da je ta ljubav, za razliku od većine ljudi i sve skupljih i sve razmaženijih kućnih ljubimaca – zaista uzvraćena”. A biljke mogu i puno da trpe, pa im čak ne smeta da im, kad poludimo, i po puna dva sata nešto pričamo i objašnjavamo. Ne razumeju baš najbolje, ali njihovoj sreći nema kraja, jer niko nema to što one imaju, takvog baštovana vole jer je stalno tu, pred njihovim očima. A onda im ni Sunce ne treba…
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
