Danas svi tvituju, od predsednika republike do one devojke u devetom redu.
Jedni hoće da se pohvale, drugi nekome da uvale.
Jedni bi da ukažu, drugu bi da slažu
Ili na srpskom. Jedni bi da se istaknu, drugi da nataknu!
S druge strane, tvitovanje je sve više timski rad.
Napišem ja tako da im je mali odjednom postao veliki, kad su videli da su svi ostali ostali mali.
A onda moj prijatelj doda: Jeste, al’ da bi mali postao veliki morali su da ga malo propuste kroz šake.
A na to će treći: Sad kad im je mali veliki, moraju da mu stave neku zaštitu da ne bljune pre vremena.
I na to će filozofski komentar četvrtog: Mali ili Vesić, isti kurton!
Pozeleneo Vuk. Od muke. Ne zbog onoga što se vidi iza njegovih leđa, u Bulevaru, gde su do “Cvetka” samo nekoliko pekara, jedna pečenjara i onaj servis za popravku harmonika označeni ćirilicom, a od natpisa latinicom sedamdeset odsto i nije na srpskom.
Kaže, ne može da prepozna ni srpske narodne poslovice. Otvorim knjigu, kad tamo:
Ko tebe kamenom, ti njega tvitom
Ko rano rani ceo dan tvituje.
Tvituj, tvituj, pa za Fejsbuk zadeni.
Ko drugom tvit kopa, sam u njega upada.
Dobar tvit daleko se retvituje, a loš još dalje.
Trla baba tvit, da sa sobom bude kvit..
Daleko od očiju, daleko od tvita.
Dva puta meri, a treći tvituj.
Ko o čemu, baba o tvitovima.
Ne pada tvit daleko od klade.
Leti k’o tvit bez glave.
Ko s đavolom tvituje, o glavu mu se obije.
Mudriji si kad ne tvituješ.
Našla krpa zakrpu, naš’o tvit retvit.
Ne tvituje džukela sela radi, nego sebe radi.
Pas koji mnogo tvituje, ne ujeda.
Tihi tvit breg roni.
Reci bobu bob, a popu tvit!
Svaki tvit za tri dana.
Svaka je šala pola istine, a svaki tvit ni toliko!
U tuđem tvitu vidi slamku,a u svome ni grede ne vidi.
Čovek se veže za tvit a vo za rogove.
Nije kome je rečeno, već kome je tvitovano.
Ne mogu se sakriti kašalj i glup tvit.
Dva tvita loša, ubiše Miloša. Poznatijeg kao Saša Janković.
I za kraj, sam Vuk u originalu:
Dok se čoek sam ne osramoti – ne može ga niko osramotiti!
(Tekst za nastup na proslavi „Ježa“, Pozorište „Slavija“, 5. januar 2019.)
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
