sreda 1. april

„Cokan“

Znam, nije vreme za veselije teme, posebno u zemlji gde se u samo mesec dana stiglo od „najsmešnijeg virusa“ do „vrag je odneo šalu“, a nije isključeno da će i veći deo planete jednostavno prenebregnuti da je 1. april – Međunarodni dan smeha i šale. Međutim, danas je rođendan mom prijatelju, dušanovačkoj ugostiteljskoj legendi Milanu Ocokoljiću, pa kad već ne mogu lično da mu čestitam da se makar obojica utešimo dobrim vicom koji pročitah ovih dana: „Zovem samo da ti kažem da te volim“… „Ali, ovo je kafana“… „Znam, zato i zovem!“
Stalni gosti „Starog bunara“, koji se sa „Cokanom“ druže još od „Stadiona“, preko „Sporta“ na Autokomandi i „Dušanovačkog cveta“, mogli bi da ispričaju stotine priča o njegovim visprenim komentarima, zbog kojih se niko nikad nije naljutio. Iz tog leksikona je i priča od prošlog leta, kad su u „Bunar“ došli nekadašnji fudbaleri „Partizana“ Miodrag Živaljević i Refik Kozić, pa kad su se izgrlili i izljubili (to je tada bilo dozvoljeno), Milan reče Refiku: „Pozdravio te tvoj brat od strica.“ Ovaj se malo zbunio, a ivanjički šeret mu ubrzo objasnio: „Bio juče kod nas na ručku… Marko Jarić!“
****************
I austrijski pisac Peter Handke, prošlogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost, više puta je dolazio u “Stari bunar”, uglavnom u društvu nekadašnjeg ministra spoljnih poslova Živadina Jovanovića. Jednom je došao potpuno sam i sa “Cokanom” dugo pričao o Srbiji, Čačku, Ivanjici, Disu, Nadeždi Petrović… Iznenadili su se obojica, moj prijatelj gostovim znanjem srpskog jezika, a on što mu je jedan ugostitelj tako dobar sagovornik, pa su se na kraju i slikali za uspomenu i dugo sećanje.