Podrška
Privođenje koleginice Ane Lalić iz Novog Sada zbog teksta o stanju u Kliničkom centru Vojvodine zahteva minimum novinarske kolegijalnosti i solidarnosti, jer ako mi, kao profesija, budemo merili o kome je i kom mediju reč, za koga radi ili ko stoji iza koga, neće imati ko da nas brani kad neke noći policija zakuca i na naša vrata. Anu znam godinama i mislim da najmanje ima smisla braniti je zbog njenih ljudskih i profesionalnih kvaliteta, još manje je potrebno prosipanje parola o ugroženim pravima, novinara na rad i građana da budu informisani.
To je kolega Branko Čečen, direktor Centra za istarživačko noviunarstvo Srbije, sažeo u jednostavnu poruku: “Pustite novinare da rade!” To je u interesu čtavog društva, ne samo u ovoj po mnogo čemu specifičnoj situaciji. Posebno kad ukazuju na probleme koje treba rešiti, kao u Aninom slučaju, za šta bi trebalo bi da joj se neko zahvali, a ne da je hapse. Kada se ova pandemija okonča, Srbija će biti u teškom stanju, baš kao i ostatak sveta, ali ako bude “izbezumljeno, posvađano, osiromašeno i neslobodno društvo imaće izuzetno male šanse za oporavak”.
Written by : Ivan Mrdjen
Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.
