Kad istekne rok trajanja

Nekako se dogodilo da su mi prekjuče gotovo istovremeno stigle dve fotografije. Jedna uz komentar kolege Bojana Andrejića da “to ima samo u zemlji Srbiji”, druga uz snimke na kojima Gangula objašnjava da u Gradskoj skupštini neće biti ni utakmice, ni direktnog prenosa, jer njegova ekipa nije sakupila dovoljan broj igrača…

Prva je iz neke samoposluge, gde robu kojoj je istekao rok trajanja prodaju uz popust od 50 odsto. Na drugoj je doskorašnji gradonačelnik Beograda ispred grupe što svojih, što espees odbornika, nema ih za 50 odsto, ali im istekao rok trajanja!

Bila je to jedinstvena prilika da dobar deo Beograđana prvi put vidi za koga je glasao 17. decembra, poverovavši da će Beograd (i Srbija, of course) da stane ako Vučić ne bude ono što ja nazivam predsednik svega ovoga. Pošto ne verujem da je bilo ko na bilo kom biračkom mestu pročitao vidno istaknute liste kandidata pre nego što je uzeo glasački listić, na kome je opet bio samo PSO bez navođenja stranaka koje ga podržavaju, pošto svih tih likova nije bilo ni u spotovima, ni na bilbordima, tek posle dva meseca i dva dana eto njih prvi put na javnoj sceni.

Polovinu ne prepoznaju ni u njihovoj ulici, a za one koje su Beograđani imali prilike da upoznaju uglavnom važi ono daleko im lepa kuća… (Da ovom prilikom ne pominjemo one koji bi glasali i za marsovce, samo ako su pod brojem za koji im je rečeno da zaokruže i zbog čega su onomad “teleportovani” u prestonicu.)

*     *     *

Tako smo došli do toga da na svim izborima i na svim nivoima jedni glasaju ZA predsednika svega ovoga, dok su glasovi PROTIV podjednako i na račun njegovog svevlašća i ocena rada naprednjaka na “lokalu”. Na tu nelogičnost, neustavnost i nezakonitost nedavno je ukazao i arhitekta iz Niša Đorđe Stanković, za koga je PSO odmah imao odgovarajuću jadikovku “to je zato što on mene mrzi”…

Na to je arh. Stanković odgovorio: “Menjanje teza da njega neko ‘mrzi’ pa zato tražimo da lista ne nosi njegovo ime!? Kakva glupost! Niko tebe ne mrzi, problem je što zloupotrebljavaš zakon, i što svoje ime kandiduješ tamo gde mu mesto nije! Mnogo je lako kad odeš na Pink ili Prvu pa se sa voditeljkama raspravaljaš na ovu temu, a da postoje slobodni mediji, to bi pitali i mene, u istim tim emisijama, i bilo bi prilično jasno zašto je to opravdan zahtev! U Nišu ili bilo kom drugom gradu treba da se kandiduju ljudi koji tamo žive, i da glasaju ljudi koji tamo žive.”

*     *     *

Meni se ipak čini da to sveopšte sakrivanje ispod plašta naprednjačkog “supermena”, koji uzgred više i nije član te stranke, najbolje ilustruje činjenicu da svima njima polako ističe rok upotrebe. Mogu još da prođu na nekoj “akciji”, ali bofl je bofl i to više ne može da se sakrije danonoćnim televizijskim monolozima…

“Svako pojavljivanje osoba koje se predstavljaju kao ‘funkcioneri SNS’, od Šapića, preko Vučevića do Brnabić i Đukanovića, potvrđuje da ta partija ne postoji u tradicionalnom demokratskom smislu, da su oni niko i da ne samo što ne donose odluke nego ne znaju ništa o istim tim odlukama”, napisao je ovih dana kolega Slobodan Georgiev.

Tako se čitav partijski rad sastoji samo u prikupljanju novih članova i glasača i zbog toga u krajnjoj liniji svake druge godine, a sada i sve češće, imamo neke “presudne izbore”.

Written by : Ivan Mrdjen

Rođen 2. oktobra 1949. godine u Vršcu. Osnovnu školu na Čukarici završio 1964. kao najbolji đak u nekadašnjoj Jugoslaviji. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo 1973. kao pripravnik u „Večernjim novostima“. Najduže se zadržao u dnevnom listu “Blic”, čiji je stalni član uređivačkog kolegijuma od 2000. godine. Prvo kao urednik „Blica nedelje“, a potom i kao urednik Beogradske rubrike. Krajem 2010. postavljen za Noćnog urednika u Integrisanoj redakciji “Ringier&Axel Springer” (“Blic”, “Blic nedelje”, “24 sata” i “Blic online”). Sa te pozicije je otišao u penziju 3. oktobra 2014. godine. Dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2012. godinu.